У спомен комплексу “Други српски устанак” у Такову крај Горњег Милановца обележенa је 202. годишњица oд дана када је 1815. донета одлука о почетку Другог српског устанка против Отоманске империје. Обележавању ове годишњице присуствовала је и делегација општине Варварин коју су чинили начелник Општинске управе Гордана Петровић, заменик председника СО Варварин Братислав Ташић и помоћник председника општине Владица Филиповић.
Испред Владе Републике Србије, церемонију је предводио државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић, који је рекао да је слобода Србији одувек била изнад свега. Поповић је нагласио да се српски сељак “одликује памећу и да је мудрост победила пре 202. године, а да је политика коју Србија данас води иста као она пре 202. године, мудра и народна и да обезбеђује сигурну будућност”.
Делегацију Војске Србије, која је положила венац на спомен комплекс “Други српски устанак”, предводио је командант Команде за обуку генерал-потпуковник Ђокица Петровић, а венце су положили и председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић, представници Моравичког управног округа, представници збратимљених општина и удружења грађана из Норвешке, Грчке, БиХ, Македоније, Словеније и Румуније, као и друштво за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. године.
У Такову крај Горњег Милановца налази се меморијални комплекс посвећем догађајима из 1815. године, када је Милош Обреновић, након празничног богослужења у цркви-брвнари на Цвети, позвао окупљене угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу започету 1804. године под Карађорђем. Тиме је почео знаменити Други српски устанак који је водио коначном крају турске власти на овим просторима.
У оквиру комплекса, поред цркве-брвнаре, налази се и музејска поставка смештена у спомен-школи, дар краља Александра Обреновића, као и монументални споменик који приказује кнеза Милоша како полаже заклетву пред устаничким првацима.
У Такову, 23. априла 1815. године, Милош Обреновић је на скупу старешина објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од турске власти. После двомесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова. Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, према коме је признат за врховног српског кнеза.
Милош Обреновић је, мирним путем, пуних 15 година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру турског царства и своју власт у Србији. Хатишерифом из 1830. године Србији је призната аутономија.
Извор: Влада Републике Србије
