На конференцији одржаној 24. септембра у Трстенику представљени су налази евалуације досадашње примене Стратегије одрживог развоја општине Трстеник, који говоре у прилог томе да ова општина може у овом тренутку да се сматра примером добре праксе у области стратешког планирања на локалном нивоу у Србији.
“Више разлога имамо за ту тврдњу” истакао је Ненад Крстић, председник Удружења грађана “Евроконтакт” из Крушевца, које је спровело евалуацију, и образложио да Општина Трстеник не доживљава свој “кровни” стратешки документ само као неопходност за конкурисање код донатора, већ као веома употребљив алат за ефикасније планирање развоја заједнице.
“Од почетка израде основне верзије, 2009. године, постепено је сазревала свест код руководства локалне самоуправе и већине активних учесника у процесу израде о важности овог документа. Већ после четири године примене урађена је ревизија за период од 2015. до 2020. године, која је приметно унапредила Стратегију, која је сада добро повезана са другим општинским плановима и, што је посебно важном, општинским буџетом”, објаснио је Крстић.
Председник Општине Трстеник Александар Ћирић је истакао важност стратешког планирања за развој општине, посебно када се има у виду колико је у претходним деценијама она била везана и зависна од “Прве петолетке”.
Општина Трстеник пролази кроз тежак транзициони период и радује што ће у наредном периоду напокон доћи до првих озбиљних инвестиција које ће запослити људе и побољшати свеопшти квалитет живота њених грађана. Општина Трстеник треба да се убрзано развија али не стихијски већ плански, у чему Стратегија одрживог развоја има велику важност.
“Евалуацију Стратегије одрживог развоја општине Трстеник нисмо радили само да би смо истакли Општину Трстеник као пример добре праксе, већ и да би уочили све недостатке у процесу стратешког планирања и тиме овај процес у будућности унапредили”, рекао је Ћирић.
Даница Батоћанин из Канцеларије за локални економски развој Општинске управе Трстеник је описала пут који је прошао већи број особа које су биле укључене у израду Стратегије, којима је рад на изради Стратегије био прво сусретање са стратешким планирањем развоја заједнице.
Канцеларија за ЛЕР је кључна институција за повезивање стратешког и других докумената општине и праћење реализације, али је истакла велики проблем у административним ограничењима запошљавања које онемогућава да ова канцеларија кадровски ојача и стекне још веће капацитете за стратешко планирање.
Госпођа Батоћанин је истакла да је од почетка примене Стратегије три пута мењана локална власт али су све схватале важност Стратегије одрживог развоја и давале јој одговарајући значај, што је веома похвално и омогућило ефикаснију примену предвиђених мера.
Александар Маринковић, један од најискуснијих стручњака у области стратешког планирања на локалном нивоу у Србији, је истакао да се кроз причу о Трстенику може сагледати и прича о стратешком планирању, које све више узима маха у последњих 15 година. Општина Трстеник је пилотирана, заједно са још 19 других општина и градова кроз програм “Exchange” који је финансирала Европска унија, и веома му је драго што је веома видљив напредак у стратешком планирању, посебно што је он лично био од самог почетка укључен у израду Стратегије чија је евалуација данас представљена.
“Стара времена се неће вратити, а за нова се треба припремити на одговарајући начин” истакао је он и додао да је наша држава у априлу добила Закон о планском систему, који по први пут уређује ову област и ствара веома добру основу за даље напредовање.
“Примена закона почиње 27. октобра ове године и веома је важно да локалне самоуправе буду упознате са његовим садржајем и благовремено ураде све неопходне мере да би у потпуности примениле све што Закон предвиђа”, рекао је Маринковић.
