Поменом жртвама страдалим у злочиначком бомбардовању моста на Великој Морави у Варварину, полагањем венаца на спомен-обележје жртвама и рециталом ученика Средње школе Варварин обележен је и ове године 30. мај, најужнији дан у историји ове мале и мирне поморавске варошице, док је у име Владе Републике Србије венац положио државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор.
Од 1999. године овај датум има посебно место на трагичној мапи српске историје, а Варварин је од пре 22 године сведок помрачења свести човечанства, нагласила је председница општине Варварин др Виолета Лутовац Ђурђевић обративши се окупљенима на обали Велике Мораве.
“У мрачном низу НАТО злодела: у Грделици, Батајници, Београду, Новом Саду, Панчеву, Ћуприји, Приштини, Ђаковици, Нишу… нашао се и мост у Варварину. Може ли се замислити дубина понора оног ума који је осмислио рушење моста, те узвишене везе међу људима? А сви смо од Андрића научили да се дивимо мостовима, јер су “свачији и према свима једнаки”. Мост је и духовна веза и физичка спона међу раздвојеним обалама и све природно тежи спајању, повезаности и сагласју”, истакла је председница општине др Виолета Лутовац Ђурђевић.
Она је поручила и да је овај данашњи сусрет мост, онај лук који прошлост спаја са сутрашњицом, горке успомене са жељом да све буде превазиђено, у једном усправном ходу ка оном што долази и додала да не би требало “убијати прошлост са сваким даном што се угаси”.
“Сећања нас неминовно вежу и обавезују, а посебно кад су “тешки талог искуства”, као што је напад на Југославију 1999. године. Нема савременика тог мрачног вишемесечја да не памти ослушкивање сирена за узбуну, злослутно брујање авиона, праћење телевизијских извештаја о ужасу који нас је задесио… и на крају тај крвави 30. мај у Варварину и тужна Света Тројица. То је историјски тренутак који ће памтити све генерације, печат наше вароши, наша туга и опомена”, нагласила је председница општине.
Она је додала и да угрозити један народ значило је ударити на људскост, на темеље морала. “На жртвенику таквог мрачног историјског тренутка нашло се десет наших живота и ране многих који су похрлили ка мосту да помогну, водећи се основним хуманистичким и хришћанским моралом”, рекла је др Виолета Лутовац Ђурђевић.
“Човеку нашег краја битно је када му роди њива, набујају ливаде, огрозде се чокоти, никада не би ни мислио на рат да не мора, нити би пожелео нешто из туђег дворишта, а том трагичном годином миленијум је у Морави оставио крвав траг. У нашем дворишту туђе руке сејале су зло семе”, поручила је председница општине.
Нама је остао аманет да сачувамо само историјско памћење, али не и мржњу, тај погубан корен, рекла је др Виолета Лутовац Ђурђевић и истакла да је српски народ створен да у свом вековном трајању стално зацељује ране у чему и успева, упркос рушилачким силама.
“Сваки угао овог нашег споменика страдања опомиње на сећање, али и на преиспитивање сопствених мерила за вредности човека. Битно је да схватамо ко смо и да останемо верни свом бићу које је, верујем, усмерено на истинску доброту и милосрђе, а не на лажне милосрдне анђеле”, закључила је председница др Виолета Лутовац Ђурђевић.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, цитиравши речи великог Петра Петровића Његоша “коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовештвом” навео је да заиста трагови НАТО агресора, активности и дејства која су имали у нашој земљи и после 22 године смрде надалеко.
“Смрде надалеко и изјаве њихових званичника који покушавају да оправдају како су ово били легитимни циљеви, а ови које су убили да су само колатерална штета”, рекао је Капор и упитао да ли још ико верује да злочинци заиста нису знали да је тог дана био велики православни празник и да је тог дана у Варварину била пијаца где су се људи окупљали?
“Да ли још ико верује да уз сву технологију и технику коју су имали, њихови вајни стручњаци нису знали да се овај мост налази само 100 метара од цркве и само 200 метара од пијаце? Да ли још ико верује да је заиста било потребно и други пут бомбардовати веч срушени мост? Наравно да нису. Показале су то одлуке судова у Бону, Келну и Уставног суда у Немачкој који ни једним гестом ни речју нису порекли да је овде учињен злочин, него су само из формалних разлога обуставили суђење и рекли да обештећење не може да тражи појединац и физичко лице, већ држава”, подсетио је државни секретар Миодраг Капор.
“Можда су кривци за овај злочин избегли овоземаљски суд, али оптужују их заувек Тола, Зоран, Ратобор, Стојан, Миливоје, Драгослав, Војкан, Милан, Ружица и Сања на великом суду вечности где их чекају да окају своја злодела. На нама преживелима је да не дозволимо да умру ови убијени грађани Варварина и Србије јер познато је да у рату свако може да погине, али они умиру само ако их потомци забораве. Због тога не желим да ћутим у њихово име, већ због тога гласно изговарам њихова имена. Нека јече у нашим срцима и душама и нека одзвањају у главама злочинаца и крволока”, поручио је Капор.
“Ако смо православци требало би да покушамо да опростимо за ове злочине и нека опросто ко може. Ја не могу. Али не смемо дозволити да заборавимо злочинце који су на овом простору више пута долазили и убијали наш народ. Не смемо заборавити шта је током тих 78 дана агресије урадило 19 најразвијенијих, најдемократскијих држава света на прагу 21. века, у срцу Европе”, нагласио је државни секретар Миодраг Капор.
Венце на спомен обележје на обали Велике Мораве положиле су породице жртава, испред Владе Републике Србије државни секретар Миодраг Капор, делегација Војске Србије, председница општине Варварин др Виолета Лутовац Ђурђевић, начелник Расинског управног округа Бранислав Весић, председник Скупштине општине Варварин Војкан Павић, начелница Општинске управе Славица Поповић, народна посланица Ана Пешић, делегације града Крушевца и општина Ћићевац, Александровац, Рековац и Лапово, делегације школа, јавних предузећа и установа, као и представници политичких партија.
