Народни универзитет у Трстенику покренуо је иницијативу да се стара запуштена кућа Катића обнови и претвори у Музеј. Ова кућа је веома важна за Трстеник, како архитектонски тако и историјски и једна је од најстаријих грађевина у граду.
Кућа Катића је у приватном власништву већ 10 година, њен власник живи у Француској и с њим је по овом питању већ успостављена комуникација. Његова је жеља да се кућа пренесе у власништво општине Трстеник, међутим, садашње општинско руководство није спремно да кућу откупи.
“Комуницирали смо са Заводом за заштиту споменика из Краљева где су нам рекли да само општина може бити нови власник да би се добила неопходна средства за обнову куће Катића. Ми у Народном универзитету предузимамо неке кораке да са људима добре воље оформимо жиро рачун на који би се давали прилози како би се кућа откупила. Власник тражи за кућу 180 хиљада евра за то што је он толико платио откуп куће раније од породице Катић”, каже директор Народног универзитета у Трстенику Светлана Лазић.
“Када општина постане власник, Завод за заштиту споменика ће издати дозволу да би се на тај начин лакше добијале донације за обнову куће. У Музејској збирци имамо доста материјала којим би смо опремили Музеј, а очекујемо ширу подршку јавности за реализацију”, додаје Лазићева.
Иначе, кућа Катића у Трстенику, као кућа имућне и угледне трговачке породице Катића подигнута је у трећој четвртини 19. века и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Њен власник, Стеван Катић, трговац из Трстеника рођен у селу Богдање, већ у првој генерацији стекао је углед и иметак, потврђујући својим примером ову често уочавану појаву у Србији претпрошлог века. Стеван је био посланик Светоандрејске Велике народне Скупштине 1858. године, значајне по одлуци да се кнезу Милошу Обреновићу поново преда власт. Његов син Петар, такође трговац, био је сенатор и посланик.
Зграда у основи припада типу моравске куће са примесама оријенталног стила. Кућа је спратна, ломљеним каменом зидана зграда, покривена ћерамидом. Већих димензија и снажније физичке структуре, њу карактерише широка опшивена стреха, већи прозори и пространи, с крајева испуштени трем у приземљу и на спрату дворишне стране.
Приземље куће, са два камена, лучно завршена улаза, подељено је, с једне стране, на две стамбене просторије, а са друге, на делом укопан подрум, док је спратни део подељен на четири собе, по две са обе стране ходника у чијем продужетку је остава. Катића кућа је једна од ретких, готово у неизмењеном облику сачуваних староградских кућа, насталих као одраз потреба и схватања нарастајућег српског патријархалног грађанског слоја у другој половини 19. века.
