Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић обишла је данас радове на изградњи “Моравског коридора” на делу Појате – Крушевац и том приликом најавила да ће прве деонице на том најсавременијем ауто-путу бити завршене већ 2022. године.
Брнабић је, заједно са министром грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томиславом Момировићем и в.д. директора “Коридора Србије” Александром Антићем, обишла код Ћићевца радове на изградњи моста преко Јовановачке реке и пруге, који ће бити дуг приближно 500 метара.
Она је истакла да је овај коридор један од најважнијих у Србији, будући да ће то бити први дигитални ауто-пут у нашој земљи, уз напомену да је у буџету за 2021. годину за капиталне инфраструктрне пројекте опредељено 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а.
“Сви морају свој посао да раде сваки дан, да бисмо обезбедили да раст БДП-а у 2021. буде шест одсто, као и да пад БДП-а у 2020. буде свега један одсто, а можда и мањи”, нагласила је председница Владе.
Према њеним речима, ова година још није готова и треба да дамо све од себе да имамо најбољи могући исход, с тим што је већ данас сигурно да ћемо имати најбољи економски резултат у Европи у 2020. години.
Брнабић је оценила да ће 2021. бити кључна година за градњу Моравског коридора и да до тада морамо да видимо озбиљне помаке како би прве деонице биле готове 2022. године.
“У првом кварталу 2021. године морамо да покренемо озбиљне пројекте, попут изградње Фрушкогорског коридора, деонице Нови Београд – Сурчин, пруге Нови Сад – Келебија, КЦ Војводине, Тиршове 2, као и изградње чак 17 постројења за пречишћавање отпадних вода у 17 локалних самоуправа широм Србије”, прецизирала је она.
У другом и трећем кварталу наредне године, како је указала, крећемо са још једним важним ауто-путем, а то је градња прве деонице ауто-пута Мира од Ниша до Плочника.
Према њеним речима, у 2021. години биће већи него икада буџет за пројекте заштите животне средине.
Наиме, како је напоменула, у Крушевцу ће се ускоро реализовати два нова велика пројекта, а то су нова ковид болница и постројење за пречишћавање отпадних вода, које ће бити отворено до краја године.
Брнабић је, говорећи о “Моравском коридору”, поновила да ће то бити први дигитални коридор у Србији, пошто ће целом својом дужином имати најсавременију телекомуникациону инфраструктуру.
Тај део се изводи у сарадњи са “Телекомом Србије”, а омогућиће да читав овај део Србије има бољу интернет везу и генерално телекомуникациону инфраструктуру, што ће довести још инвеститора и омогућити отварање развојних и истраживачких центара, навела је она.
Премијерка је најавила да се припрема један закључак за Владу који ће обезбедити да полако све наше ауто-путеве и коридоре претворимо у дигиталне.
“Потписали смо и прве уговоре за 34 насеља у руралним подручијима за широкопојасни интернет, и имамо амбицију да 2025. читава Србија буде покривена најмодернијом инфраструктуром”, нагласила је Брнабић.
Премијерка је указала на то да је епидемија коронавируса успорила реализацију неких подухвата, али је велика ствар да ниједан није прекинут, што сведочи о томе колико су озбиљни и држава и ангажоване компаније.
“Ни у једном тренутку нисмо зауставили ниједан пројекат, па ни реконструкцију Инфективне клинике коју планирамо да завршимо у априлу 2021. године”, напоменула је она и додала да је на појединим пројектима било кашњена, али да се улажу напори да се то надокнади и да се они врате у установљену динамику.
Момировић је рекао да у уговору за изградњу “Моравског коридора” није прецизиран део за домаће компаније и раднике, али да се стално партнерима наглашава да желимо што веће ангажовање наших компанија, радника и инжењера.
“Желимо да наш грађевинска индустрија напредује кроз овај инвестициони циклус који је покренуо председник Републике”, подвукао је он и додао да ће ресорно министарство умети да цени уколико број домаћих радника ангажованих на овом пројекту буде велики.
Антић је прецизирао да је у овом тренутку на свим градилиштима “Моравског коридора” ангажовано приближно 450 људи и 112 јединица механизације.
Он је навео да се изводе радови на мосту преко пруге Београд – Ниш, на два километра обилазнице, а на великом броју локација припремају се изворишта материјала и депоније.
Према његовим речима, број радника се увећава из дана у дан, а томе ће допринети и нова градилишта која ће бити отворена до 7. јануара.
Антић је подвукао да више од 60 одсто људи који су укључени на реализацији пројекта има држављанство Србије, а да “Бехтел – Енка” у овом тренутку ангажује двадесетак српских компанија, које реализују одређене активности са приближно 120 људи.
Мост преко Јовановачке реке имаће 15 стубова, a до сада је побијено 50 шипова и уграђене четири насадне греде које су база моста. Рок за завршетак радова је годину дана, а на његовој изградњи анагажовано је приближно 50 радника дневно.
Радови теку према планираној динамици, а у понедељак ће почети изградња још три моста – један преко Јужне и два преко Западне Мораве.
“Моравски коридор”, ауто-пут од Појата до Прељине, биће дуг 112 километара и повезаће подручје на којем живи више од пола милиона људи. Такође, повезаће три округа – Расински, Рашки и Моравички, са коридорима 10 и 11.
Најсавременији ауто-пут биће изграђен у централној Србији, а у оквиру пројекта биће регулисана речна корита у дужини од 68 километара, постављени телекомуникациони уређаји и први пут ће бити примењене нове технологије.
Изградња телекомуникационог коридора дуж ауто-пута подразумева најсавременије оптичке и дигиталне каблове, станице за бесплатан вај-фај интернет, најмодерније управљање саобраћајем на ауто-путу, такозване интелигентне транспортне системе и друго.
Први дигитални ауто-пут у Србији биће до сада најшири ауто-пут у земљи, односно од постојећих ће бити шири за укупно 1,6 метара.
Комерцијални уговор за изградњу ауто-пута од Појата до Прељине потписан је 5. децембра 2019. са америчко-турском компанијом “Behtel Enka UK Limited”, у вредности од 745 милиона евра.
“Моравски коридор” чиниће три деонице, и то Појате – Крушевац у дужини од 27,83 километара, Крушевац – Адрани, дужине 53,88 километара и Адрани – Мрчајевци – Прељина, у дужини од 30,66 километара.
Ауто-пут се гради за максималну дозвољену брзину од 130 километара на час, а биће изграђено укупно 11 петљи и 130 осталих објеката, од чега 71 мост, 23 надвожњака, пет подвожњака и 31 пропуст.
