На обали Велике Мораве у Варварину, поред Спомен обележја жртвама НАТО бомбардовања 1999. године, данас је одржан комеморативни скуп у знак сећања на осамнаест година од НАТО бомбардовања варваринског моста када је погинуло 10 цивила, 17 тешко рањено, а 70 лакше.
Обележавање је отпочело Богослужењем у цркви Успења пресвете Богородице, након чега је свештенство одржало помен код Спомен обележја жртвама НАТО бомбардовања после чега су положени и венци.
Председник општине Варварин Војкан Павић обраћајући се окупљенима рекао је да се данас овде обележава осамнаеста годишњица мучког рушења варваринског моста, моста који је срушен при самом крају НАТО агресије на Србију пре 18 година када је цела Србија била у ишчекивању нових жртава и разарања, а судбину целе земље тада је поделио и Варварин.
“Ни мањег места ни већег злочина, тако се укратко може описати данашњи дан пре 18 година. И све то без разлога јер Варварин није могао да буде војна мета, није било војних активности нити било чега другог што би наш мост могло да означи као легитимну мету. Нико од нас није могао ни веровати ни очекивати да ће наше место постати место великог страдања. Десет наших суграђана је изгубило живот а више десетина је теже повређено”, рекао је председник Павић поручивши да овај злочин спада у највеће који су извршени током НАТО агресије 1999. године и да су после толико година ране и даље видљиве и дубоке.
“Поред извршеног злочина једнако су болела објашњења да је масакр на овом месту уствари “колатерална штета” као и чињеница да злочинце није стигла рука правде ни после толико година. Нама остаје обавеза да никада не заборавимо овај злочин и да деци која тада нису била ни рођена причамо о једном у низу злочина који су се десили током НАТО агресије. Људски је праштати али је људски и не заборавити”, нагласио је Павић пославши са овог места поруку и жељу да се оваква трагедија никад и ником не понови.
Председник Скупштине општине Варварин Драгољуб Станојевић поручио је са комеморативног скупа да одајући почаст невиним жртвама, поново се сећамо тог трагичног и ничим изазваног догађаја. “Једна мала и мирна варош, без икаквих војних циљева постала је мета која је подмукло, у два наврата, погођена тог мајског дана 1999. године. Нешто више од два месеца пре овог злочина, агресор је сејао смрт широм наше земље. Вера свих нас да ће мали Варварин бити поштеђен напада није се поклапала са стратешким интересима агресора који су баш Варварин видели као велику претњу и означили као мету коју треба напасти. И то у сред дана, по ведром времену, на верски празник Свету Тројицу када је у близини моста било више стотина људи”, рекао је Станојевић додавши да иако је већ у првом нападу мост био срушен, а три особе су убијене и неколико рањено, извршен је још један напад, неколико минута касније, који је број жртава знатно повећао.
“Вест о злочину се проширила светом, наше мало место постало је тема извештаја светских медија, а налогодавци злочина напад су лицемерно оценили легитимним, а жртве означили чувеном одредницом “колатерална штета” која је и пре и после злочина у Варарину коришћена за сличне бројне злочине током НАТО агресије 1999. године”, рекао је Станојевић истакавши да судски процеси који су после тога вођени нису успели да се изборе за правду.
Он је додао да и проток времена члановима породица није успео да ублажи бол нити је успео да свима нама избрише из сећања овај тежак злочин, сигурно највећи у историји Варварина.
“Из тих разлога, наша је обавеза да се сећамо жртава и да новим генерацијама, које тада још нису биле рођене, укажемо на један трагичан догађај и на један велики злочин јер заборавити овакав злочин значило би да исти понављају они који забораве. Као што не прихватамо да је ово био легитимни циљ, као што се гнушамо и одбацујемо констатацију о “колатералној штети” тако сваке године овде показујемо да овај злочин не заборављамо и нећемо заборавити”, поручио је председник СО Варварин Драгољуб Станојевић.
На споменик жртвама венце су положиле породице страдалих, председник и заменик председника општине Варварин Војкан Павић и др Виолета Лутовац, председник и заменик председника СО Варварин Драгољуб Станојевић и Братислав Ташић, начелник Општинске управе Гордана Петровић, припадници Војске Србије, градоначелник Крушевца Драги Несторовић, начелник Расинског управног округа Бранислав Весић, председници других општина, школа, предузећа, установа, странака, удружења… Венце на Спомен обележје положила је и делегација Београдског форума за свет равноправних коју су чинили Сандра Давидовић, Славољуб Матић, Никола Чубрић и Драгутин Брчин.
Ученици Средње школе Варварин, после официјелног обраћања, извели су рецитал, а симболичним бацањем венца са моста у част невиних жртава, одата је последња почаст на данашњој комеморацији. Венац традиционално баца најбољи ђак варваринске средње школе, а ове године, церемонију којом се окончао данашњи скуп, извео је Немања Јосифовић, док је члан Удружења песника ПоезијаСРБ Боривоје Видојковић прочитао једну своју песму.
У склопу обележавања годишњице бомбардовања моста у Варварину у понедељак су одржане и утакмица у малом фудбалу, у организацији Основне школе “Јован Курсула” из Варварина, као и изложба најбољих радова и додела награда са традиционалног ликовно-литералног конкурса “Мост” у Општинској библиотеци Варварин, док су данас одржани на обали Велике Мораве испод моста Меморијални КУП риболоваца и Меморијални турнир у шаху.
Присетимо се, у бомбардовању варваринског моста на Великој Морави страдало је 10 цивила, док је најмлађа жртва, са непуних 16 година, била ученица првог разреда Математичке гимназије у Београду Сања Миленковић. У овом злочину су страдали и Милан Савић (24) из Варварина, Војкан Станковић (31) сниматељ из Варварина, Зоран Маринковић (33) из Села Варварин, Ратобор Симоновић (38) из Доњег Катуна, Ружица Симоновић из Доњег Катуна, Миливоје Ћирић (66) свештеник из Варварина, Стојан Ристић (56) из села Варварина, Тола Апостоловић (74) из Варварина и Драгослав Терзић (68) из Села Варварина.
Ваздушни напад на мост извршен је на православни празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило преко 1.000 људи. Тог дана било је ведро и сунчано време, што значи да су пилоти НАТО бомбардера имали добру видљивост. Бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата и у првом нападу који је отпочео око 13:25 часова мост је погођен са две ракете. Као последица погодака ракетама, мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом срушен у Морави. У првом нападу живот су изгубиле три особе, a најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, авиони НAТО-a су се, 3-6 минута касније, вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле још дванаест цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу.
Породице жртава тужиле су 2001. Владу СР Немачке и тражиле одштету због овог напада који је извршила авијација немачке војске а који је изазвао смрт њихових ближњих. Првостепени посупак вођен је пред судом у Бону, а ова тужба је одбијена 2003. године. Породице су уложиле жалбу вишем суду у Келну, али је и она одбијена. Овај судски процес је трајао дванаест година и окончан је 4. септембра 2013. пресудом Уставног суда Немачке, на штету породица жртава. Немачки Уставни суд је одбио тужбу са образложењем да “обештећење могу захтевати државе али не и приватна лица”.
Средствима Срба из Швајцарске, преко Фонда дијаспора за матицу, од јула до новембра 1999. године на месту где се налазио мост који је разорен, изграђен је нови двоструко шири мост, а поред моста споменик жртвама. Тада је уједно обновљен и хотел “Плажа” који је током бомбардовања био оштећен.
Фото: Град Крушевац
