У оквиру пројекта “Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану”, који је покренула Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ у сарадњи са оператирима амбалажног отпада компанијама Секопак, Пакомак и Екопак, општина Варварин добила је 30 контејнера за сакупљање стаклене амбалаже. Поред Варварина, где су “звона” већ постављена, до краја месеца биће постављена и у осталим селима варваринске општине.
Директор ЈКП “Варварин” Дејан Ракић истиче добру сарадњу коју годинама уназад ово предузеће има са представницима Немачке организације за међународну сарадњу и са којом сарађује на пољу животне средине кроз разне пројекте које та организација финансира и подсећа да је и прошле године још један велики пројекат реализован у виду изградње рециклажног центра.
“ЈКП “Варварин” остварује јако добре резултате на сакупљању секундарних сировина, то се првенствено односи на пет картон, пластику и фолије, то јако добро функционише, све податке шаљемо нашим партнерима и они кроз то препознају да ми желимо да се и даље усавршавамо на пољу животне средине, а поготово кроз поље сакупљања секундарних сировина”, објашњава је Ракић.
Пројекат који се односи на прикупљање стаклене амбалаже стартовао је пре два месеца, а ради се о пилот пројекту који се тренутно спроводи у четири града у Србији и то у Варварину, Сомбору, Нишу и Крагујевцу.
“Тренутно је постављено 15 “звона” и до краја месеца биће постављено још 15 која ће да обухвате целокупну територију општине Варварин и свака месна заједница ће путем овог пројекта добити по 1 “звоно”. Апеловао бих овим путем на све суграђане, као и на власнике продавница прехрамбених производа, кафића и ресторана да сву стаклену амбалажу која им је непотребна и није повратна, да одложе у ова “стаклена звона” да би ми то могли адекватно да прикупимо и касније да дистрибуирамо даљим оператерима”, поручује директор ЈКП “Варварин” Дејан Ракић.
У Србији се рециклира тек 44% стаклене амбалаже што је недовољно за успостављање исплативог система рециклаже на Западном Балкану. С обзиром на то да у региону не постоје рециклажни погони, стаклена амбалажа мора да се извози и то је додатни трошак за оператере амбалажног отпада, а последица оваквог система је то што већина коришћене стаклене амбалаже заврши на депонијама или илегалним одлагалиштима, где стаклу треба више од 5.000 година да се распадне.
“На овај начин, пре свега, првенствено штитимо животну средину, али отварамо и могућности за неке нове пројекте и нека нова рециклажна дворишта која ми имамо као визију са представницима локалне самоуправе и покушаћемо да у неком наредном периоду, заједно са нашим партнерима, ГИЗ-ом пре свега, успемо да направимо једно рециклажно двориште где би се одлагале све врсте рециклажног отпада”, наглашава Ракић.
Пројекат “Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану” спроводи се у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини, у оквиру програма развојне сарадње са приватним сектором – develoPPP.de који финансира Немачко Савезно Министарство за економску сарадњу и развој, а имплементирају га НАЛЕД, Регионална развојна агенција Херцеговине (РЕДАХ) и Заједница јединица локалних самоуправа (ЗЕЛС) из Северне Македоније.
