Премијерна презентација седмог тома Зборника “Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе”, у издању Музеја рудничко – таковског краја и затварање изложбе “Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме” одржана је у Музејској збирци у Трстенику.
“Ова публикација је пример децентрализације културних збивања, укључивање малих културних средина у велике системе, пример целине која материјална сведочанства прошлости повезује са садашњошћу и будућношћу и утире пут новим, сличним пројектима. Пре свега, публикација “Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе” носи своју основну улогу – презентовање заоставштине династије Обреновић која је систематски уклањана из проучавања историје српског народа, а неопходна је за целовито сагледавање историје XIX века”, истакао је на промоцији Зборника Александар Марушић, један од уредника ове публикације.
Марушић је рекао и да су се “објављивањем, до сада, седам томова, сада већ престижне едиције “Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе”, стекли услови за својеврсну анализу до сада објављених томова ове публикације, као и значаја читавог пројекта”.
“Омогућили смо доступност теже доступним или недоступним музеалијама, које се чувају у збиркама попут црквених, манастирских приватних или иностраних. Музејске збирке, од збирки сећања постају збирке презентовања и спајања са савременим музеолошким токовима који све више теже новим приступима међусобне сарадње установа, као и комуникације с јавношћу. Пројекат је довео до узајамног поверења сарадника и залагања да се што више материјала презентује јавности, стручној и широј, што увелико доводи до иницирања презентовања нових збирки и сређивања постојећих ради презентовања у наредним томовима “Обреновића”, објашњава Марушић.
Седми том стручне каталошке публикације “Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије”, који је публикован почетком 2023. године, садржи, поред уводне речи, односно текстова, две рецензије и још 19 чланака. Збир предмета, докумената и уметничких дела, непосредно или посредно везаних за чланове владарског дома, похрањених у посебним збиркама Музеја науке и технике, Музеја Војводине, Природњачког музеја, Народног музеја у Крушевцу и Шапцу, чине, са артефактима из Архива Србије и Смедерева и једним, посве занимљивим рукописом из чачанске библиотеке, основу ове публикације.
Истовремено, богата колекција, заједно са драгоценостима и меморабилијама попут приватних писама или ретких фотографија из фундуса, три приватне, односно породичне, збирке оплемењују свеску сачуваних артефаката који третирају породичну заоставштину Обреновића у градовима у Италији, Аустрији, Шпанији и САД-у, односно некадашњу уметничку колекцију краља Милана и утицали су да каталошка студија задржи међународни формат.
