Ташко Начић (Крушевац, 7. април 1934. – Београд, 26. март 1993.) био је српски глумац, пореклом Цинцар. Један из плејаде великана крушевачких позоришних уметника. После основне школе и Крушевачке гимназије, уписао је Академију за позоришну уметност у Београду. Студирао је у класи чувеног професора Мате Милошевића, код кога је и дипломирао 1956. године.
Глумом је почео да се бави као гимназијалац, а у Београду је наступао на најпознатијим позоришним сценама, пружајући врхунско драмско умеће. Играо је у позоришту, на телевизији и у радио драмама. Дебитовао је као студент друге године Академије на сцени ЈДП представом “Ромео и Јулија”, коју је режирао Мата Милошевић. Представама “Станоје Главаш” и “Госпођа министарка” започео је 1954. године званичну каријеру, као глумац на сцени Народног позоришта у Београду.
Наступао је у 26 играних филмова, а најзапаженију улогу остварио је у филму “Давитељ против давитеља” (1984), за коју је награђиван на више Фестивала. Играо је и у култним представама Атељеа 212 заједно са Зораном Радмиловићем: “Радован III” и “Краљ Иби”. Остварио је више од 70 позоришних улога.
Његов комичарски таленат ширем гледалишту остаће упамћен и по улози Божидара Мајковића у ТВ серији “Бољи живот” и по роли Шљиве у филму “Секула”.
Његов родни Град Крушевац одужио му се постављањем спомен бисте на Тргу глумаца и портрета на зиду Крушевачког позоришта.
