Србија је имала богату уставну историју у 19. веку. Током Првог српског устанка донета су три уставна закона (новембра 1805. 1808. и јануара 1811. године), а у време владавине кнеза Милоша Обреновића два Устава (1835. и 1838. године). Руска дипломатија и Милошева опозиција нису могле да убеде кнеза да донесе Устав, оснује Савет и заштити чиновнике, али јесте једна добро организована побуна позната као Милетина буна, која је довела и до првог српског Устава 1835. године.
Професорка историје Славица Милутиновић подсећа да су прилике у српској држави биле такве да се кнез Милош Обреновић сурово обрачунавао са представницима тадашње опозиције тако да је на крају морало да дође и до револуционарног дешавања.
“Чувени кнез Милета Радојковић, који потиче са ових наших простора, подигао је велику буну јануара 1835. године, заједно са представницима опозиције међу којима су били истакнута браћа Симић из Крушевца, али и других опозиционих лидера попут Аврама Петронијевића. На прослави крштења сина Стојана Симића у Крушевцу њима су се придружили и књегиња Љубица и Михајло Обреновић. Књегиња Љубица је била за ограничее апсолутистичке владавине кнеза Милоша Обреновића, пре свега, због тога што је била љута на њега због његових неверстава”, објашњава проф. Славица Милутиновић.
Кнез Милета Радојковић је био заговорник блаже варијанте побуне и тражио је да се само ограничи апсолутистичка власт кнеза Милоша Обреновића, док је Стојан Симић био много драстичнији у својим захтевима и тражио је чак и одлазак са власти кнеза Милоша.
“Преовладала је струја коју је предводио кнез Милета Радојковић и он је прикупио једну велику војску, као велики сердар Расински, од 6.000 војника, која се окупила у Јагодини и која је кренула пут Крагујевца. У Крагујевцу их је дочекао чувени уставобранитељ Тома Вучић Перишић који ће водити преговоре са кнезом Милетом Радојковићем, пошто је кнез Милош Обреновић у то време био у Пожаревцу. Они су се договорили да се сазове Народна скупштина на православни празник Сретење и да се том приликом изгласа нови Устав. Са тим договором сложио се и сам Милош Обреновић и након тога се кнез Милета Радојковић са војском повукао без борби из Крагујевца и већ на Сретење 1835. године сазвана је Народна скупштина која је изгласала први Устав нововековне српске државе, а који је био један од најлибералнијих и најдемократичнијих Устава тадашње Европе. Наравно, кнез Милош Обреновић није желео да влада по оваквом Уставу, с обзиром да је овај Устав извршио поделу власти на законодавну, извршну и судску, тако да су против овог Устава били и кнез Милош Обреновић, али и велике силе које у том времену још нису биле уставно уређене државе “, наводи проф. Милутиновић.
Након проглашења Сретењског Устава, кнез Милета Радојковић постаје члан Државног савета и први министар војни у историји српске државе. Због слободарских и либералних идеја, овај Устав назван је “фрацуским расадом у турској шуми” и “делом лудости”, а против овако либералног Устава биле су и конзервативне силе Русија, Османско царство и Аустрија које нису ни имале Уставе, па га је кнез Милош суспендовао након 55 дана важења.
