Најбољи ватерполиста Словеније рођен је у Крушевцу пре 20 година, започео у крушевачкој “Расини”, а данас је репрезентативац “змајчека” и први стрелац лиге.
“Рођен сам у “граду под Багдалом” 2002. године. Са 7 година, када је пожељно дете усмерити на неки спорт, родитељи су ме уписали у школу пливања при ВК “Расина”, где сам први пут крочио на затворене базене Спортског центра у Крушевцу. Изабрао сам ватерполо. Тако је све почело. Школу ватерпола од почетка је водио тренер Александар Миловановић, којем дугујем захвалност за све чему ме је научио у овом спорту. У почетку тренинзи су бивали 3x недељно, потом 5x недељно, затим сваког дана сем недеље. Најпре сам играо за млађе категорије до 11 година, затим до 13, па до 15. година када смо освојили куп Србије за категорију до 15 година, на шта сам веома поносан. Такође, два пута сам био позиван на кампове репрезентације Србије за узраст до 18 година”, говори са усхићењем млади ватерполиста о свом развојном путу.
Стефановић је похађао ОШ “Јован Поповић” у Крушевцу, а касније и Гимназију у родном граду. По завршетку Гимназије, даље школовање одлучио је да настави у сфери спорта и ватерпола. Аплицирао је и полагао пријемни испит на Факултету за шпорт у Љубљани у јуну прошле године. Примљен је и од прошле године је у главном граду Словеније.
“Имао сам ту срећу да сам упоредо са факултетом упознао сјајне људе, тренере ВК “Слован“ из Љубљане, који су ми омогућили да наставим да тренирам и одржавам форму, код њих у клубу, за симболичну стипендију, ако се покажем. Остало је историја. У сезони иза нас су уследиле утакмице са клубовима из Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине, где сам проглашен за најбољег играча лиге, са највише постигнутих голова (71) у сезони. Након тога су уследили интервјуи за словеначке медије, где ме је једном приликом новинар упитао да ли би играо за репрезентацију Словеније. Одговорио сам да бих радо играо за њихов државни тим. Тај интервју је видео селектор репрезентације Криштоф Штромајер и назвао ме са питањем да ли бих сигурно играо за репрезентацију, рекавши да сам им потребан као једини леворук у А селекцији и тако је све почело”, каже Стефановић.
Тренери из домаћих клубова и Ватерполо савеза Словеније имали су слуха за Стефановића, као леворуког играча и помогли му да добије држављанство и заигра за национални тим Словеније на ЕП, које се одржавало у Сплиту, у августу и септембру ове године. На првенству су били последњи, али свакако је то велики успех за Словенију, која 8 година није имала ватерполо репрезентацију. Такође, то је било једно велико искуство, као и част играти против најбољих репрезентација и играча Европе. Парадокс је да је свој први гол на ЕП постигао на утакмици против Србије! Каква туга, али и неодговорност Ватерполо савеза Србије, који је “заборавио” на један врхунски таленат из Крушевца и препустио га Словенцима.
“Свакако имам велику жељу да се даље развијам као играч, да се опробам у већим клубовима и радим са великим светским именима ватерпола, јер сам сигуран да од њих има шта да се научи. До тада и даље вредно тренирам са својим саиграчима у ВК “Слован”, који су сјајни момци, топло су ме примили и били ми подршка пре годину дана, када сам дошао у клуб где никог не познајем, потпуно сам и без игде икога. Захваљујем се овим путем свим тренерима који су били део мог успеха до сада: Александар Миловановић, Мирослав Бешлин, Никола Хајдин, Јуре Шкоф, Криштоф Штромајер и велики поздрав за њих”, казује своју животну причу Вукашин Стефановић, рођени Крушевљанин и најбољи ватерполиста Словеније.
