Када је летос спуштена завеса на прволигашко битисање фудбалера Темнића 1924 и повратак у српсколигашко друштво, мало ко је од фудбалских стручњака Варваринцима давао шансе да могу поново у Прву лигу. Али, Дарко Бранковић и Дејан Башић, кормилари овог клуба, нису мислили тако. Окосница тима је остала, доведена су појачања на свим линијама и резултат је јесења титула Варваринаца у Српској лиги Исток са 5 бодова више од фаворизованог Радничког из Пирота.
Биланс јесени Темнића 1924 било је 14 победа, две нерешене игре и помало несретни пораз у Гаџином Хану. Тренер Небојша Рудић, који је сјајно водио тим, у игру је уводио 23 играча, готово на сваком месту по двојицу. Стрелци Темнића 1924 33 пута су тресли мреже, а стамена одбрана на челу са голманом Петром Јокићем примила је само 7 голова.
Најбољи стрелац тима је Драган Миловановић са 7 голова, по два мање постигли су ветерани Игор Павловић и Предраг Лука, а право откровење лиге, млади седамнаестогодишњи Стефан Ђокић 4 пута је погађао мрежу, док је Матија Павловић то успео 3 пута. По два пута у листу стрелаца уписивали су се Андрија Радовановић (штопер), Иван Милић и Андрија Пеливановић, док су мреже тресли и Предраг Вујовић, Вања Велимиров, Марко Миркаило и Илија Трифуновић.
Ужа одбрана деловала је беспрекорно, Јокић и Жерјав (свих 17 наступа), Радовановић, Вукајловић и Трифуновић по 15. По 15 наступа имају и Милић, Вујовић и Предраг Лука, а тренер Небојша Рудић често је ротирао играче у току игре што говори о спремности тима и квалитету играча.
Публика је такође била део приче. Тим су свуда пратили навијачи, Ноту, Лучета, Жуцу, доктора Кему, али и малог Болета, могли сте да видите на свим стадионима где црвени наступају.
Било како било, јесен је завршена, припреме за пролеће су почеле. Клуб је са најмањим градским буџетом у лиги, али захваљујући људима добре воље, биће опет, сви се надамо, део прволигашког каравана.
