Манифестација посвећена познатом српском адвокату и политичару Драгићу М. Јоксимовићу, човеку који је основао прву библиотеку у овом делу Србије, “Темнићку библиотеку” у својој родној Бачини, одржана је 21. пут за редом у ОШ “Свети Сава” у овом темнићком селу, у виду округлог стола где су изнета нова сазнања и открића о историји овог краја у протеклих годину дана.
На манифестацији су учешће узели историчари и истраживачи прошлости Нинослав Станојловић из Јагодине, Ђорђе Петковић из Параћина, Зоран Стевановић из Алексинца, Слободан Симоновић из Крушевца и, по први пут, Есад Попара, истраживач историје овог краја из Крушевца. На самом почетку манифестације минутом ћутања одата је пошта преминулој библиотекарки Светлани Јелић из Бачине.
Окупљене је поздравио заменик председнице општине Варварин Дејан Милановић, а затим истакао да му је задовољство да присуствује манифестацији посвећној једној личности попут Драгића М. Јоксимовића. “Драгић М. Јоксимовић био је човек који је поставио неке високе стандарде у борби за истину, правду и демократију и поносан сам што је тај човек наш земљак и надам се да ће у будућности овај крај изнедрити још људи попут њега”, поручио је Милановић.
Библиотекарка Весна Петровић истиче да је Драгић М. Јоксимовић за свог живота оставио велики траг у својој родној Бачини, мада је највише познат као адвокат и политичар и бранилац Драгољуба Драже Михаиловића. Адвокатска комора Србије установила је 2020. године Повељу “Драгић Јоксимовић”, како је наведено “у циљу подизања угледа адвокатуре и неговања највиших вредности и традиција адвокатске професије”.
“Драгић М. Јоксимовић је оснивач прве библиотеке у Бачини, односно прве библиотеке у Расинском округу, Темнићке библиотеке. Оставио је свој траг и у области образовања и школства у овом крају, писао је и библиотечка правила, а и доста је допринео и изградњи цркве Светог Преображења Господњег у Бачини. На његову препоруку и иницијативу владика Николај Велимировић дошао је и у Бачини одржао проповед и тада Бачинцима рекао да би лепо било направити цркву. Већ наредне године Драгић се ангажује, заједно са осталим Бачинцима, да сазидају цркву. Ангажовали су руског архитекту Василија Михајловича Андросова за зидање цркве, а на Драгићеву иницијативу иконостас у цркви Светог Преображења Господњег радио је протојереј Јован Мајендорф. Можемо слободно рећи да је то један велики његов допринос и историјски период од 1919. до 1938. године можемо слободно назвати златним периодом села Бачина”, закључује Весна Петровић.
Истраживач историје и прошлости темнићког краја, Иван Јовановић истиче да су манифестацију ове године обележила и два велика јубилеја, један везан за Варварин, а други за једног од утемељивача Народне радикалне странке у крајем 19. века у Варварину.
“На овогодишњој манифестацији Дан Драгића Јоксимовића осврнули смо се и на један велики јубилеј, 140 година од проглашења Варварина за варошицу, 1882. године, тако да ове године обележавамо тај јубилеј. Такође, ове године се обележава и 110 година од смрти Милије Миловановића, великог добротвора и посланика у Народној скупштини у периоду од 1873. до 1901. године и сенатора од 1901. до 1905. године, који је задужио Бачину, који је учествовао у скупштинским расправама. На скупу се могло чути и пар реченица о познатом учитељу и утемељивачу библиотекарства у Србији Миловану Спасићу који је, по мајци Јовани, родом из Бачине и који је у првој половини 19 века похађао основну школу у Бачини”, наводи Иван Јовановић.
Манифестација Дан Драгића М. Јоксимовића се традиционално организује на дан када је рођен Драгић Јоксимовић (18.07.1893.). Основну школу је завршио у родном месту, а по завршетку Гимназије у Крушевцу и Београду, уписао је Правни факултет 1912. у Београду, који је завршио по окончању рата. Још као студент је био члан Самосталне радикалне странке, а од оснивања – Демократске странке. Био је председник Студентског демократског клуба, сарадник часописа “Будућност” и уредник омладинског листа “Слобода”.
Од 1927. до 1928. био је на месту шефа кабинета Министарства трговине и индустрије, а потом кмет правник Београдске општине. Након тога отишао је у адвокатуру, којом ће се успешно бавити до краја живота и постати један од најбољих српских адвоката свих времена.
Јоксимовић је више пута биран за Народног посланика у Народној скупштини Краљевине Југославије.
