“Боље спречити него лечити – редовном контролом победићемо карцином грлића материце” слоган је 15. Европске недеље превенције рака грлића материце, која се обележава од 18. до 24. јануара, а у циљу подизања свести о овој болести и начинима превенције.
Редовни систематски прегледи код лекара могу у великој мери допринети раном откривању и успешном лечењу болести.
Извештај др Данијеле Милојковић Пантић – спец. гинекологије и акушерства.
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавно здравствени изазов у Србији. Управо због тога, Министарство здравља је крајем 2012. године увело организовани скрининг за карцином грлића материце. Према подацима Регистра за рак ИЗЈЗ Србије, у просеку у Србији сваке године се региструје нешто мање од 1.200 новооболелих жена. Стопа инциденце износи 27,2/100000, а стопа морталитета 9,4/100000. У просеку, сваке године 468 жена умире од карцинома грлића материце.
Карцином се чешће јавља у узрасту од 35 година, а највеће стопе оболевања су у узрасту од 50-59 година. Стопа морталитета почиње да расте од 45 године, а највиша је у узрасту од 70-75 година. 2018. године у Србији је регистровано 1.057 новооболелих жена. Током исте године, 427 жена је преминуло од ове болести.
Највиша стопа инциденце забележена је у борској, зајечарској, севернобанатској области, а најниже у мачванској, браничевској, топличкој и поморавској области.
Србија се налази у групи земаља са високом стопом оболевања и умирања од карцинома грлића материце у Европи. Налази се на петом месту. Такође, наша земља се у Европи налази на петом месту по стопи умирања, одмах иза Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.
Карцином се углавном јавља преко низа патолошких промена (ЦИН), представља континуирани процес у трајању од 6 месеци до више година. Фактори ризика за карцином грлића материце су: рано ступање у сексуалне односе, промискуитет, ХПВ инфекције, пушење, удружена имуносупресивна стања, лоши социоекономски услови живота… Око 8% жена са присутном инфекцијом вискокоонкогеним ХПВ-ом оболи од карцинома грлића материце.
Симптоми карцинома грлића су посткоитално крварење, интерменструално или ирегуларно крварење, интензиван појачани секрет непријатног мириса, анемија, бол у малој карлици, у ЛС регији, глутеусима, епигастријуму или у леђима, крв у мокраћи или столици.
Дијагноза се поставља клиничким прегледом, цитолошки (ПАПА), колпоскопски, биопсијом. Скрининг: карцином грлића материце представља идеалну болест за скрининг (трагање међу наизгед здравом популацијом). У групи жена које су имале карцином грлића материце, 80% њих никада није урадило ПАПА тест. Циљ скрининга је смањење стопе морталитета (умирања), те се примарно користи у идентификацији, али не искључује болест.
Програм организације скрининга установила је Влада РС маја 2008. године (сл. гласник од 24.05.2008г). Обухвата жене старосне структуре од 25-64 година, а ради се на 3 године. Најважнији фактор успеха скрининга је одазив жена.
Ексфолијативна цитологија, популарно названа ПАПА брис, спроводи се по програму скрининга, те има високу сензитивност и специфичност. Значај редовних контрола показао се као најефикаснији начин превенције појаве и напредовања болести, те ефикасног лечења у ранијим стадијумима болести.
Превентивна стратегија у борби са карциномом грлића материце своди се на скрининг и превенцију инфекција. Као високо поуздане и ефикасне показале су се ХПВ вакцине (Gardasil, Cervarix). Оне имају ефикасност око 90% – 100%, а најефикасније су уколико се ординирају пре ступања у сексуалне односе и код девојчица, али и код дечака. ХПВ вакцине регистроване су и у нашој земљи, а ЕСГО је 2007. године подржала примену ових вакцина.
И у време глобалне пандемије COVID-19, морамо покушати и трудити се да одржимо континуитет гинеколошких контрола, јер је успех за излечење од карцином грлића материце условљен пре свега благовремено постављеном дијагнозом, у ранијим стадијумима болести. Морамо подићи сопствену и свест наших ближњих о значају превенције и здравом начину живота. Једино тако можемо се борити са овим озбиљним и јаким противником – карциномом грлића материце.
