Када се 1981. године тренеру млађих селекција Темнића из Варварина Миловану Рајићу Жуци јавио мали сувоњав дечак из оближњег Доњег Катуна по имену Братислав Васић, нико није ни слутио да ће он бити један од најбољих штопера свих времена на просторима Поморавља, али и рекордер са пуних 40 сезона активног играња фудбала и са преко 1.400 званичних утакмица (уписаних у протоколе), пријатељских још више, а чији се тачан број и не зна.
Играо је за Темнић у славној генерацији која је почетком овог века играла у Другој лиги група Исток. Потом је бранио боје и Зенита из Опарића, Слоге из Ћићевца и Младог радника из Бачине. На крају се скрасио у своме Доњем Катуну где је у 54. години незаменљиви члан стартне поставе прве екипе. Иако га, како сам каже, године газе и даље је страх и трепет за противничке одбране кад на прекиде и корнере одлази напред и у овим годинама постиже главом голове.
“Волим фудбал” каже Бата Шикић, како га у Поморављу сву знају и зову. “Због тога трпи породица, ми се бавимо организовано пољопривредном производњом па супруга често има замерке на моја одсуства”, каже Бата Шикић јер није лако играти у овим годинама у Првој Расинској окружној лиги и гајити 2 хектара паприке и бавити се другим пољопривредним гранама.
Утеха му је што је и његов син Јован кренуо очевим стопама, стандардни је члан екипе Младости, а још и капитен и то ником другоме него и свом оцу. Међу њима нема проблема, капитен се слуша, али мора и отац са таквим искуством, каже Јован.
КОПАЧКЕ УВЕК У РЕЗЕРВИ
Није лако Бати Шикићу да усклади обавезе у домаћинству и клубу. Због тога Бата има неколико пари намазаних и спремних копачки за играње сакривеним на разним местима у дворишту, јер супруга, наравно, буде љута па нађе копачке, али Бата их има на разним местима, узме друге, прескочи ограду и ето га спреман за меч, спреман јер игралиште и његово домаћинство дели само уска улица и ограда терена.
На питање кад мисли да престане да игра, с обзиром на године, често уме да каже “па кад ја престанем, ко ће за Младост из Доњег Катуна да да̑ као штопер по десетак голова по сезони?”
Ово је још један пример да фудбал и љубав имају много заједничког, оцењује његова прва комшиница Светлана Цеца Бранковић, велики пријатељ Батине породице.
