У организацији Факултета за пословне студије и право (ФПСП) Универзитета Унион Никола Тесла из Београда и Института за српску културу из Лепосавића у главном граду је одржана пета Међународна научна конференција “НАТО агресија на СРЈ (Републику Србију) – Да се вечно памти”. Скупу су присуствовали представници Министарстава просвете и одбране Србије, као покровитељи и амбасаде Русије, Белорусије и Кине. Скуп су, онлајн, пратили ученици, студенти и бројни истраживачи из Врњачке Бање, Трстеника, Краљева, Крушевца, Београда и великог броја градова из земље и света.
Скуп су отворили проф. др Милан Радосављевић, декан ФПСП и проф. др Драган Танчић, директор Института, а исти су, видео порукама, поздравили: проф. др Татјана Сењушкина са Кримског федералног универзитета Вернадски из Симфоропоља (Русија), Високопреподобни Хризостом Карампелас, игуман Светог Богородичиног манастира – Фонтана Живота из Пирејска митрополије (Грчка) и проф. др Јелена Пономарјова из Московског државног института међународних односа Министарства иностраних послова Русије.
Генерал пуковник у пензији проф. др Бранко Крга, некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије, детаљно је говорио о геополитичком контексту НАТО агресије на СРЈ и кршењу међународног права, о великим ратним штетама и жртвама, о примени модела војних интервенција и силе од стране САД, а да је притом уништено свега пет посто одбрамбеног потенцијала наше земље.
Генерал мајор у пензији Живомир Николић, ратни командант РВ и ПВО Републике Српске, информисао је скуп о тешким разарањима и жртвама на овој територији и успесима Војске у стварању РС, која је међународно призната у Дејтону. Генерал пуковник у пензији Спасоје Смиљанић, ратни командант РВ и ПВО Србије, изнео је борбена искуства и успехе наше војске у овом најнеравноправнијем рату у историји ратовања у свету. Три јединице овог рода су одликоване Орденом народног хероја, а врхунске оцене су стигле после рата и од војне команде САД.
Ангело Фиоре Тартаља, чувени адвокат из Италије, 25 година се бави процесуирањем ратних злочина НАТО пакта и одбраном војника из те земље и то са стопостотним учинком. Обећао је подршку правном систему Србије, а успешно сарађује са проф. др Срђаном Алексићем из Ниша и Адвокатском комором Србије.
Потпуковник у пензији Владица Крстић говорио је о историјату 63. падобранске бригаде, која је носилац Ордена народног хероја, и њеним врхунским резултатима. Вицеадмирал Василиос Марцукос (са Крфа), почасни генерални директор Хеленске поморске академије и потпредседник Хеленског института за стратешке студије из Грчке, истакао је приврженост ове земље мирољубивој сарадњи и подршци Србији у 20. веку и осудио агресију НАТО пакта на нашу земљу.
Новинарка Исаија Цаоусидо, председница Удружења европских новинара са седиштем у Бриселу, говорила је о великим тешкоћама и страдањима новинара у ратним условима, а посебно жена, и у 21. веку и заложила се за мирно решавање свих спорова и сукоба. Др Веселин Конатар из Ниша обавестио је скуп да међу новинарима и припадницима Међународног Црвеног крста има појединаца који раде за стране обавештајне службе, бројним неправдама великих сила (САД и Енглеске у првом плану) и расистичким текстовима у медијима према Црнцима и Словенима, а посебно Русима и Србима у последња два века.
Др Зоран Миладиновић из Ниша је подсетио да је Србија подигла тужбе против челника НАТО пакта, али да су заустављене и да надлежне комисије у нашој земљи ништа нису урадиле на проценама ратних штета и катастрофалних последица бомбардовања, а и да школски уџбеници за младе генерације о томе не пишу на прави начин. Проф. др Елизабета Ристановић, са Медицинског факултета ВМА, говорила је о тешким последицама НАТО агресије, геноциду и екоциду у Србији и медијским манипулацијама на Западу усмереним против наше земље и Русије.
Иницијатор Конференције, емеритус проф. др Живота Радосављевић је истакао да је ФПСП прва и једина високообразовна и научна институција у Србији која се континуирано бави НАТО агресијом, да младе генерације морају да негују културу сећања и да убудуће овај скуп треба организовати заједно и са Републиком Српском. Зборници научних радова о НАТО агресији биће велико сведочанство новим нараштајима у Србији, који не треба да опраштају и ни заборављају и да чувају аманет својих предака.
