У издању Завичајног музеја Жупе из Александровца Слободан Симоновић је објавио Крушевачки књижевни лексикон, капитално дело културе града под Багдалом.
“Припремање једног овако свеобухватног лексикона са овом темом амбициозан је подухват, али, морало се покушати и успети, јер у овом крају (Крушевац, Александровац, Брус, Варварин, Трстеник, Ћићевац и Ражањ) не постоји слична књига, иако има публикација које се баве само појединим питањима која су обухваћена неким одредницама ове књиге. Ово је први покушај да се представи целовит корпус података о књижевним ствараоцима и књижевним појавама у Крушевцу и крушевачком крају, да се на једном месту нађу сви књижевни ствараоци Крушевца и околних места. У Лексикон су унесени и књижевно-историјски, есејистички приступи и књижевно-теоријски појмови, готово сви важнији књижевни часописи и књижевне и књижевно-научне организације, које прате, оцењују и процењују књижевну продукцију у Крушевцу и читавом крушевачком крају”, каже мр Слободан Симоновић.
Лексикон има четири целине: Корени, Корифеји, Поклоници и Књижевни појмови. Од 481 одреднице, колико садржи овај Лексикон, 10 су подаци о средњовековним писцима (Корени), Корифеји (186), Поклоници (217), Књижевни појмови-о часописима, књижевним појмовима и књижевним организацијама и институцијама (68).
Према речима аутора, три књижевна стожера крушевачког краја су: Душан Радић, Бранислав Л. Лазаревић и Добрица Ћосић. У Лексикону су присутна 5 академика, 33 доктора наука, 12 лекара, више музичких и ликовних стваралаца, просветних радника, свештених лица (патријарх, два епископа), војних занимања, 3 пољопривредника, 1 монахиња и други. Рецензију за ово капитално дело потписао је др Велибор Лазаревић.
“Као ретко који научни трудбеник и истраживач, мр Слободан Симоновић је до сада објавио неколико капиталних дела: Библиографија крушевачке периодике 1889 – 2000 (2004), Библиографија рукописа Крушевца и околине (2013), Енциклопедија Крушевца и околине (2006, 2011, 2016, 2020), каква у градовима Србије у том волумену не постоје или су врло ретка. У богатом садржају Лексикона заступљено је 477 писаца. На окупу су се нашли писци свих жанрова: песници, романсијери, приповедачи, драмски писци, путописци, есејисти, сценаристи, антологичари, афористичари, летописци, новинари… Овде су као у духовној кошници сви књижевни ствараоци и истраживачи: чланови и нечланови удружења, тзв. професионалци и аматери, награђени и ненаграђени, стари и млади… Свима је дато право да се нађу у овом својеврсном књижевном времеплову. За аутора Лексикона једино је било важно да су оставили било какав животни и књижевни траг у Крушевачком крају, а коначно вредновање је препустио књижевној историји Срба која још није написана”, истиче др Лазаревић.
Лексикон садржи 481 одредницу међу којима је 10 средњовековних писаца (Корени), 186 Корифеја у истоименом поглављу, 217 њих у одељку Поклоници. На крају је дато 68 књижевних појмова и регистар имена и појмова. Сваку ауторску одредницу прате детаљни библиографски подаци и литература.
