Дани културе и историје Темнића и Левча нова је манифестација покренута у општини Варварин, а са циљем промоције регионалне историје и упознавања младих нараштаја о историји простора на којима живе. Покренута је 2021. године, када се пар историчара и истраживача прошлости окупило и разменило своја сазнања, а ове године је попримила карактер озбиљне, али и веома посећене манифестације.
Богат програм пратила је и бројна публика у Горњем Крчину и Карановцу, а овогодишње Дане културе Темнића и Левча обележила су три јединствена културна дешавања, спојена у једну целину. Стручна комисија, састављена од истакнутих историчара и истраживача прошлости од ове године додељује и вредна признања, а први “Путовођа културе Темнића и Левча” постао је познати историчар и књижевник из Параћина Ђорђе Петковић. Књижевна награда “Темнићки натпис” уручена је књижевнику из Драгова Мирославу Ж. Симићу.
Ђорђе Петковић у изјави за наш портал истиче да се определио да на Саборовању говори о контраверзама, различитим мишљењима у српској историографији, о Левчу, Темнићу, Каленићкој реци. Он наглашава да је његова тема, коју је специјално обрађивао за ову манифестацију, средњовековна “Жупа Загрлата”
“Како су Левач и Темнић ушли у српску средњовековну државу? У Хиландарској повељи 1.198 године Стефан Немања (Свети Симеон) је рекао шта је он освојио на северу од Западне Мораве. Међутим, Стојан Новаковић је решио то питање касније тако што је Левач, Белицу и Лепеницу ставио где јесу, али је прву реч, а то је Загрлата, оставио код Ђуниса. Данашња историографија полако мора да пређе на једно другачије мишљење, да прочита Хиландарску повељу, тај део, не као жупе, већ као реке, а те реке су северно од Западне Мораве Каленићка река, која је, по мом мишљењу, у Немањино време Загрлата, затим Лугомир, што је био Левач. Белица и Лепеница су тамо где су и некада биле. То је једна заврзлама која се врти у историји до дана данашњег”, објашњава Ђорђе Петковић.
У Саборовању су учешће узели историчари и истраживачи прошлости: Ђорђе Петковић, Бојан Томић, Иван Јовановић, Мирослав Ж. Симић, Миодраг Глигоријевић Миган, Милица Живковић, Весна Петровић, Јулиана Динић и домаћин Бојан Маринковић. У публици нашао се и некадашњи министар иностраних послова СРЈ, левчанин Живадин Јовановић.
Милица Живковић је новинарка и књижевница из Варварина, чији су родитељи из Цернице и Пајковца. Она данас живи у Параћину, али не заборавља свој родни крај и припрема монографију о Пајковцу која је у завршној фази.
“Најлепше године сам провела у том селу, које ми и данас много значи и имам обавезу да припремим ту монографију и да сачувам од заборава једно село које полако нестаје, људе који су ту живели и да сачувам ту историју овог нашег Левча. Монографију припремам на један мало другачији начин, желела сам да не препричавам све то што пише о Пајковцу, већ сам себи дала задатак да пронађем све писане документе и све оно што се односи на Пајковац све од пописа становништва 1863. године, пописа из 1900. године, када је направљена школа, црква, све оно где се Пајковац помиње као једно место на Јухору,најмање село које има своју лепоту и своје дражи”, наводи Милица Живковић.
Дани културе и историје Темнића и Левча, поред културно – историјског, попримили су и сајамски карактер па су тако представљени производи са стопроцентним пореклом из Темнића и Левча, а посетиоци су могли и да пазаре сувенире са детаљима из овог краја. На изложбеном делу нашао се мед из прикупљен са јухорских, темнићких и левачких пашњака, а нашла се и “Посластица кнеза Лазара”, интересантан специјалитет, слатко припремљено од крушке и шумског воћа.
Извештаје са осталих дешавања у склопу Дана културе и историје Темнића можете пропратити у текстовима који следе…
