Недеља, 30. мај 1999. године, пијачни дан, Варварин је славио Духове, празник посвећен Светој Тројици. Са два пројектила (не)милосрдни “анђели” усмртили су десеторо људи, недужне цивиле који су се тог дана, по ведром и сунчаном времену, у 13:25 нашли на старом мосту преко Велике Мораве. Тог дана су НАТО злочинци угасили животе Сањи Миленковић (15), Миливоју Ћирићу (66), Милану Савићу (24), Војкану Станковићу (31), Зорану Маринковићу (33), Ратобору (38) и Ружици Симоновић (55), Стојану Ристићу (56), Толи Апостоловићу (74) и Драгославу Терзићу (68).
Општина Варварин сваке године обележава овај трагичан и најтужнији дан у својој историји пригодним програмом крај спомен обележја недужним жртвама на обали Велике Мораве, али и низом дешавања у сусрет 30. мају, са поруком да страдалнике у злочиначкој НАТО агресији никада нећемо заборавити.
Венце на спомен обележје су положили чланови породица страдалих, државни секретар Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, делегација Војске Србије, начелник Расинског управног округа Иван Анђелић, делегација општине Варварин предвођена председницом општине др Виолетом Лутовац Ђурђевић, градоначелница Крушевца, председници општина Александровац, Рековац, Ћићевац, делегације градова и општина из неколико Округа, представници школа, јавних предузећа, установа, политичких партија, спортских и удружења грађана. Парастос су одржали свештеници Темнићког намесништва.
“Када се на историјску матрицу страдања нанесу нове патње, изрони трагично осећање живота, као нека судбинска одређеност нашег српског народа, управо тај образац ову варошицу мапирао је као историјску тачку тог 30. маја 1999. године. Данас, на измаку маја 2022. године, обележавамо 23 година од бомбардовања Варваринског моста, 23 година од страдања недужних цивила”, тим речима своје обраћање окупљенима започела је председница општине Варварин, др Виолета Лутовац Ђурђевић.
“Старији приповедају, а нове генерације само наслућују размере бола и у тој слутњи граде опрез, због свега претећег, због ништитеља чији мач никако у корице да се врати. Завичајне сенке неминовно су део одрастања сваког новог нараштаја на овим моравским обалама, а сва сведочанства, преживеле муке, наше су горко наслеђе, али нам помажу да изградимо мерила по којима процењујемо свет”, поручила је председница општине.
Њена порука је и да заборава не сме бити! “Овде смо, крај стратишта које дира рану и обнавља сећање, али и снажи и вољу да и у ове дане, када поново родну груду можемо назвати Непочин-пољем, останемо достојанствен народ. Србин је човек опстајања упркос свему. Рекли би стари да се у најдубљим патњама истичу највише мудрости, али хришћанска етика, која нам је у душе уградила код праштања, спречавала нас је да постанемо мудраци. Зато се и српски летописи пуне трагедијама и поменама жртва. Ова епоха је својеврсна поема страдања, то је изгледа наш историјски удес, али то су и вера и укорењена тежња за опстанком које су нас као народ сачувале од искушења, векова и историје. Историја се не брише, историја се памти! Ми ћемо наше страдалнике заувек похранити у нашем памћењу, а трудићемо се да поколењима која долазе јасно издвојимо добро од зла. Нека деца ипак знају да анђели који бацају бомбе нису милосрдни Године су прошле, али не и наше сећање на ове поштене људе који су овде, 30. маја 1999. године, изгубили своје животе. Подсетимо се. Био је сунчан дан, Света Тројица, они су требали да буду овде, а неко други НЕ”, закључила је др Виолета Лутовац Ђурђевић.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Миодраг Капор своје обраћање започео је поруком да се овим скупом сећамо прошлости како би јасно трасирали своју будућност и нагласио да је Србија у својој историји увек била на правој страни и увек водила одбрамбене и ослободилачке ратове.
“Тако је било и пре 23 године, када је током 78 дана седамнаест најразвијенијих, “најдемократскијих” земаља Европе, на прагу 21. века, варварски бомбардовало у срцу цивилизоване Европе, на незаконит, невојнички и нељудски начин. Огроман је број примера током тих дана када су агресори за “легитимне” циљеве имали болнице, школе, пијаце, мостове, градска језгра и када је фраза “колатерална штета” била свакодневно објашњење за намерно уништавање инфраструктуре, привредних објеката, али и за намерно убијање људи са циљем застрашивања и ради сатирања српског бића”, рекао је државни секретар Миодраг Капор.
Државни секретар се упитао и да ли ико још верује да злочинци нису знали да је тог 30. маја био велики православни празник Свете Тројице, да нису знали да је пијачни дан у Варварину и да ће на мосту и око моста бити велики број само цивила?
“Да ли још неко верује да уз сву технологију и велики војни и вајни стручњаци НАТО пакта нису знали да се мост налази на само од 200 метара око пијаце и на 120 метара од цркве. Да ли још неко верује да је заиста било потребно и друго бомбардовање овога моста? Наравно да није. Наравно да нису. Показале су то и одлуке њихових судова који нису порекли да су немачки војници починили на овом месту злочин и то се све дешава у времену када славе 50 година НАТО пакта и када НАТО пакт одлучује да крене са сејањем тепих бомби, са масовним бацањем касетних бомби да би се народ Србије застрашио, запретио и да би се уништио”, нагласио је државни секретар Миодраг Капор.
“Можда су кривци за ово злодело избегли суду овоземаљске правде, али оптужују их заувек Тола, Зоран, Ратобор, Стојан, Миливоје, Драгослав, Војкан, Милан, Ружица и Сања, а на великом суду вечности чекају их да окају своја злодела. На нама преживелима је да не дозволимо да ови људи умру, јер познато је да током рата може лако да се погине, али умиру само они које потомци забораве. Због тога немамо право на ћутање и у њихово име већ обавезу да гласно изговарамо ова њихова имена и данас и убудуће. Нека одзвањају у нашим душама, нека се урезује у нашу свест и нек одзвањају у главама злочинаца”, поручио је Капор
Рецитал “Боли нас трошна тврђава човечанства, боли нас Света Тројица” припремила је професорка српског језика и књижевности Јелена Рајић, са чланицама Секције сценских уметности Средње школе Варварин Мартом Мијатовић, Лолитом Матић, Магдаленом Милић и Ивом Дамњановић, док је венац са моста у Велику мораву спустио ђак генерације варваринске Средње школе Стефан Пантић.
