Велики српски графичар и сликар, професор Божидар Џмерковић отворио је самосталну изложбу својих уметничких дела у Уметничкој галерији у Крушевцу, а исте ће поклонити граду Крушевцу у којем је одрастао и увек се враћао.
Академик Матија Бећковић је требало да говори на отварању изложбе, али због немогућности доласка прочитана је његова порука.
– “Постоји више ликовних језика, али су они истоветни”. Томе бисмо можда могли додати да се то не односи само на ликовне језике. “Четке и палете треба прати, јер је један колористички звук већ одсвиран”. Тако је и у поезији. Уникатни изуми се не умножавају да се не скрнаве и појефтињују. “Нема боја из тубе!” То је Џмерковићево вјерују. “Боју ваља извојевати у боју са имагинацијом природе”. Бећковић је парафразирао још једну Џмерковићеву мисао. Уметников аксиом је да су за портрет потребна три услова: Да личи на портретисаног и на портретисту, а да буде и вредно уметничко дело, а Матија је рекао: – Нисам чуо да је то неко лепше и краће рекао. Сведоци смо да у наше време многи сликају туђе слике и пишу туђе песме. И још се надају да ће бити бољи од оних које имитирају. “Прави уметник”, каже Џмерковић, “жели да буде бољи само од самог себе!” 2″Слике се могу тумачити, али не објаснити. Ако тајна не остаје тајна све је бесмислено”. Уметност је изнад свих идеологија и партија, изнад Истока и Запада, без обавеза према евроатланским интеграцијама и заједничком европском тржишту, не мора да испуњава ни један услов из поглавља за пријем у ЕУ, ни да поштује норме прописане за увоз и извоз”, каже се у поруци академика Бећковића.
Према речима историчарке уметности Биљане Грковић, музејског саветника у Народном музеју Крушевац, изложба представља избор из графичког и сликарског опуса Божидара Џмерковића, уметника чије је стваралаштво присутно скоро седам деценија на ликовној сцени и промовише и упознаје са поклон збирком коју је уметник даровао своме граду.
“Божидар Џмерковић се враћао Крушевцу учешћем на групним изложбама, најчешће са крушевачким ликовним уметницима шездесетих година, али и кроз изложбе које су представљале југословенску и српску графику друге половине 20. века. У Уметничкој галерији имао је три самосталне изложбе: 1965, 1971. и 1994. године, док је у збирци до сада био заступљен са неколико графика и слика. Ова изложба, која обухвата 17 графика и 42 слике, настала у периоду од 1965. до 2020. године, као пресек уметничког рада, представља завештање Божидара Џмерковића свом граду. Намера и жеља Божидара Џмерковића да остави легат Крушевцу чини част овом јубилеју, обезбеђујући заједничким напорима чување и представљање уметничких дела и стваралаштва знаменитих Крушевљана за ове и будуће генерације”, истакла је Биљана Грковић.
Божидар Џмерковић је рођен у Могилецу (Македонија) 1930. године, а одрастао је у Крушевцу, где је завршио основну школу и гимназију. Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1954. године и постдипломске студије 1956. у класи професора Марка Челебоновића. Као редован професор предавао је на Одсеку графике Факултета примењених уметности и дизајна у Београду, до пензионисања 1996. године. Био је декан ФМУ и проректор Универзитета уметмости у Београду. Члан је Графичког колектива од 1955. и УЛУС од 1956. године, а излаже од 1955. године.
Учествовао је на изложбама на којима је представљана југословенска графика у земљи и иностранству, а његова графика је део значајних разматрања југословенске и српске уметности друге половине 20. века. На самосталним изложбама је излагао графике, слике, колаже. Добитник је више значајних награда и признања за графику, илустрацију, укупно стваралаштво и животно дело.
Изложба је отворена до 30. априла 2022.
