Значајна награда “Прстен Деспота Стефана Лазаревића”, коју додељује КК “Багдала” из Крушевца, уручена је истакнутом књижевнику и професору Филолошког факултета у Београду Михајлу Пантићу.
Одлуку о награди саопштио је Љубиша Бата Ђидић, председник жирија, а награду су славодобитнику уручили Небојша Лапчевић, председник Књижевног клуба “Багдала” и председник жирија. Милош Петровић, члан жирија и главни уредник часописа “Багдала” говорио је о стваралаштву овог писца, овогодишњег добитника “Прстена Деспота Стефана Лазаревића”.
На овој културниј манифестацији, поред лауреата Михајла Пантића, учествовали су и Бојан Јовановић, Мирослав Цера Михајловић, Бранко Ристић Шиљеговачки и Верољуб Вукашиновић, који су рецитовали своје песме у част лауреата. Програм је водио Милан Вучићевић, музичку тачку су извели Павле Панин и Ивана Тодосијевић, а свечаном скупу обратила се и Гордана Предић, посебна саветница у Министарству културе и информисања.
КК “Багдала” ову награду додељује од 1984. године, а међу добитницима су Десанка Максимовић, Антоније Исаковић, Дејан Медаковић, Миодраг Павловић, Добрица Ћосић и Драгослав Михаиловић.
Михајло Пантић је рођен у Београду 1957. године, истакнути је приповедач, књижевни критичар и историчар и редовни професор Филолошког факултета у Београду. Предаје Јужнословенску компаратистику, Креативно писање и Приповедачке поетике у српској књижевности. Књиге прича (прва издања): Хроника собе, 1984; Вондер у Берлину, 1987; Песници, писци и остала менажерија, 1992; Не могу да се сетим једне реченице, 1993; Новобеоградске приче, 1994; Седми дан кошаве, 1999; Ако је то љубав, 2003; Овога пута о болу, 2007; Све приче Михајла Пантића I – IV, 2007; Приче на путу, 2010; Ходање по облацима, 2013; Приче од воде – све рибе Србије (коаутор М. Туцовић), 2014; Када ме угледа оно што тражим, 2017; Приче о писцима, 2021.
Објавио је и четрдесетак књига студија, књижевних критика, огледа, критичке прозе/дневника и антологија. Добио је више књижевних награда међу којима се издвајају Андрићева награда, Награда “Бранко Ћопић”, Вељкова голубица, Југра – Русија и бугарски орден Ћирила и Методија. Приче Михајла Пантића преведене су на двадесетак језика и уврштене у многе антологије у Србији и иностранству. Почасни је грађанин Новог Београда.
