Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали саопштио је да је ово министарство, на данашњем састанку колегијума Социјално-економског савета (СЕС), предложило да минимална зарада за наредну годину износи 35.012 динара.
Мали је у обраћању новинарима након састанка навео да је Министарство предложило и олакшице послодавцима које подразумевају да неопорезиви износ зарада износи 19.300 динара, уместо досадашњих 18.300 динара, као и да се доприноси за ПИО смање за 0,5 одсто.
Он је навео да је на колегијуму СЕС-а, којем су присуствовали и председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић, председник Уједињених гранских синдиката “Независност” Зоран Стојиљковић и председник СССС Љубисав Орбовић, Министарство изашло са предлогом да се минимална цена рада за 2022. годину повећа за 9,4 одсто.
То значи да се цена рада са постојећих 32.000 динара повећа на 35.012 динара и тако се приближи граници од 300 евра за минималну зараду, указао је министар и подсетио на то да је 2010. године минимална зарада износила 15.700 динара.
Према његовим речима, то је показатељ да Влада Србије из године у годину минималну цену рада повећава брже и више него што је раст БДП-а.
Мали је напоменуо да је од 2017. године, када је завршен процес фискалне консолидације, минимална зарада порасла за 52 одсто, те да је за последње четири године минимална зарада пет пута брже расла него минимална потрошачка корпа.
Он је нагласио да покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом у 2021. години износи 81 одсто, и подвукао да је јасна намера Владе да у што краћем периоду изједначи минималну зараду са минималном потрошачком корпом.
С друге стране, како је рекао, наставља се са политиком смањења оптерећења на зараде, што јасно говори да је Влада посвећана даљем растерећењу за послодавце када су порези и доприноси на зараде у питању.
Ненезић је потврдио да на колегијуму СЕС-а није постигнут коначни договор око повећања минималне месечне зараде за 2022. годину, али да су социјални партнери показали разумевање за аргументе и приближили се решењу.
Свако од социјалних партнера покушава да добије за своју страну што више. Договор је да сви социјални партнери имају пуно разумевање једни за друге, а оно што је битно јесте да сви партнери признају да је дошло до напретка и да Влада разуме и раднике и послодавце, објаснио је он.
Према његовим речима, у напорима да изједначе минималну цену рада са минималном потрошачком корпом, достигнуто је 80 одсто корпе, а тај проценат је донедавно био тек преко 50 одсто.
Ненезић је подсетио на то да социјални партнери имају договор да у наредних три до пет година изједначе минималну цену рада са минималном потрошачком корпом, нагласивши да је битно да се привреда не уруши и да минималац не буде на терет послодаваца.
Преговори око минималне цене рада, како је најавио, настављају се на седници Социјално-економског савета 2. септембра.
