Заменица директора Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је на конференцији за новинаре у Палати Србија да је у последња 24 часа регистровано 160 нових случајева заразе коронавирусом, при чему је забележено још пет смртних случајева.
Кисић Тепавчевић је саопштила да је укупно регистрованo 1060 потврђених случајева COVID 19, да је од јуче у 15 часова тестирано 810 лица, додајући да је укупно хоспитализовано 648 оболелих, од којих су 72 на респиратору.
Према њеним речима, у последња 24 часа, од последица инфекције умрло је пет лица мушког пола, просечне старости 61,2 године, а укупан број умрлих попео се на укупно 28.
До сада су, како је навела, од те болести преминули 21 мушкарац и седам жена, при чему укупан морталитет на данашњи дан износи 2,64 одсто.
Она је најавила да ће кризни штабови на сутрашњој заједничкој седници размотрити мере јаче превенције ширења коронавируса, и поновила да је кључ и даље пре свега у понашању грађана и поштовању већ прописаних мера.
Кисић Тепавчевић је указала на то да ће се наредних дана још интензивније радити тестирање и испитивање са циљем да се спречи ширење вируса.
Међутим, бројеви неумољиво показују где смо и колико смо допринели да се ова болест шири, упозорила је она и навела да је на Инфективној клиници КЦ Србије на респиратору 10 пацијената, једна особа у КЦ Ниш на Инфективној клиници, шест у КЦ Војводине, девет у КЦ Крагујевац, 15 у КБЦ “Драгиша Мишовић”, девет на Клиници за пулмологију КЦ Србије, 12 у КЦ Ниш у згради старе хирургије и 10 у КЦ Земун.
Кисић Тепавчевић je поручила да ниједан град у Србији неће бити поштеђен ширења заразе новим коронавирусом уколико грађани не смање циркулацију и комуникацију.
Она је рекла да су градови са највећим бројем заражених добар показатељ где би требало повећати мере у спречавању ширења инфекције.
Циљ СМС порука којима су грађани упозорени на ситуацију у Србији у вези са ширењем коронавируса, како је нагласила, није био да се шири паника, већ да се дође до оних који нису довољно информисани или нису схватили озбиљност читаве ситуације.
Заменица директора „Батута“ је објаснила да је Кризни штаб, у договору са мобилиним оператерима, послао поруку како би дошла и до грађана којима је то једини начин комуникације, а који немају интернет и не гледају телевизију.
Кисић Тепавчевић је потврдила да је међу преминулима због Ковида-19 и државни секретар Министарства за заштиту животне средине Бранислав Блажић.
Епидемиолог Предраг Кон је објаснио да се грађанима, који се враћају у Србију, прво проверава температура а, уколико је повишена, узима се брис, при чему та особа на лицу места мора да сачека разултате, док се остали шаљу у самоизолацију.
Он је најавио да ће данас после конференције за медије бити одржан састанак Кризног штаба на којем ће се разматрати како се одвија тестирање, напоменувши да је то врло сложен посао.
Према његовим речима, процес масовног тестирања не тиче се само лабораторијских процедура, већ и логистике.
Што се тиче етичких принципа у области јавног здравља, постоје ситуације када неке личне слободе могу бити одузете у циљу опште добити и заштите здравља становништва, истакао је Кон.
Он је указао на то да ће тешко неко моћи да нападне меру која се спроводи у циљу заштите здравља укупног становништва Србије, подсетивши на случај када је, после поплава, било забрањено враћање становништва у Обреновац, јер се морало радити на чишћењу.
То је у области јавног здравља било разумљиво, а и тада је огроман број људи покушавао да стигне у Обреновац, иако је то за њих било штетно, а могло је бити и опасно, подсетио је Кон.
Он је навео и да је на Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт“ у Београду седам здравствених радника заражено коронавирусом, при чему је приближно 30 имало неке симптоме.
Према његовим речима, они су издвојени и тестирани, али резултати још увек нису стигли.
Кисић Тепавчевић је рекла да је важно да се оболели здравствени радници одмах препознају и на адекватан начин изолују да не би даље ширили инфекцију.
Према њеним речима, велики напори су усмерени ка проналажењу контаката сваког оболелог здравственог радника како би се обезбедила безбедна болничка средина и омогућио несметан рад других радника.
