У ратарској производњи после жетве стрних жита као и бербе кукуруза, остају биљни остаци на производним парцелама. На газдинствима која немају животиње, слама, кукурузовина као и остаци других биљних врста остају као споредни производ. Ови споредни производи биљне производње могу да се искористе на више начина: као сточна храна непосредно или у прерађеном облику, као сировина за добијање целулозе, папира, као простирка у сточарству, као сировина за спремање вештачког стајњака и компоста и непосредним укључивањем у процесу коришћења органске материје заоравањем у земљиште, појашњава Сњежана Вујиновић, дипл.инж.

Како наводи, заоравање стрништа је прва мера у припреми земљишта за следећи усев и од њеног правилног извођења зависи и успех осталих агротехничких мера. Обрада стрништа има низ предности, пре свега, чување земљишне влаге, уништавање корова и минерализација жетвених остатака, што све позитивно утиче на структуру и водно ваздушне особине земљишта. Време заоравања зависи од времена жетве односно бербе. У принципу, биљни остаци могу да остану дуже на њиви, јер делимично омекшају и лакше се касније заоравају. Период задржавања жетвених остатака на површини земљишта зависи и од дужине временског периода између жетве и основне обраде за следећи усев. После раних предусева биљни остаци се заоравају љуштењем, а код касних предусева у јесен основном обрадом. Дубина заоравања, односно љуштења стрништа, зависи од типа земљишта, временских прилика, влажности земљишта и количине жетвених остатака. У зависности од наведених чинилаца, дубина љуштења је 10-15 цм а обавља се плугом или тањирачом. Препорука пољопривредним произвођачима је да после бербе кукуруза обаве заоравање кукурузовине. Уколико су у могућности, потребно је да се прво иситни кукурузовина тарупима, тањирачама…а након тога да се заоре на дубину 20-25 цм.

Спаљивање стрништа има низ негативних последица које доводе до дуготрајног деградирања земљишта, нарочито уколико се изводи сваке године. Ватра са њива може да се прошири и на околне парцеле и објекте и изазове пожаре. Сваке године у Србији изгори више стотина хектара шума и растиња чији је узрок најчешће људски фактор. На основу члана 50. Закона о заштити од пожара забрањује се спаљивање остатака стрних усева, смећа на отвореном простору као и спаљивање биљних остатака. Закон о заштити од пожара предвидео је и одређене казнене мере за лица која се не буду придржавала закона као и покретање прекршајног и кривичног поступка. Заоравањем биљних остатака осигурава се извор енергије за микроорганизме, поправља се биогеност земљишта, позитивно се утиче на структуру земљишта као и на водно ваздушне особине земљишта. Другим речима, поправља се плодност и продуктивност земљишта, разјашњава Вујиновић.

На нашим земљиштима, на жалост, све су присутнији процеси деградације и смањења садржаја органске материје, а управо је и спаљивање биљних остатака један од узрока тих процеса. Заоравањем жетвених остатака доприноси се смањењу негативног тренда опадања органске материје у земљишту, каже саветодавац ПССС Крушевац и додаје да је, према најавама Републичког хидрометеоролошког завода, пред нама период топлог и сувог времена које погодује настанку и ширењу пожара на отвореном простору. Због тога и овом приликом апелујемо на пољопривредне произвођаче да не спаљују биљне остатке на парцелама, јер осим губитка влаге и органске материје са ораница, ватра загађује животну средину и представља велику опасност због могућности неконтролисаног ширења пожара на околне парцеле и објекте.