Почео је да брани за петлиће Темнића већ у осмој години. Узор му је био Бајковић, тада голман Звезде. Одлазио је са оцем и пријатељем његовог оца на све утакмице Бајковића. Поседује читаву колекцију дресова овог голмана. А онда је прешао у пионире. Тренери млађих селекција питали су се ко је овај мали. Није никуд хтео из Темнића у коме му је играо и отац.

А онда се указала шанса, са једва 16 година стао је на гол првог тима Темнића и у тој сезони био је најбољи голман Зоне Запад по оценама дописника Спортског журнала, са просеком оцене преко 8. Наравно, такав таленат није остао незапажен, прешао је у школу тренера голмана нишког Радничког, господина Ђокића, врсног радника, опремљеног за стварање младих голмана.

Његова младост ипак није могла да дође до изражаја поред једног Дамира Кахримана, отишао је да брани у оближњи “Цар Константин”, најпопуларнији нишки клуб и, гле чуда, бранио је неколико пријатељских утакмица, а председник овог клуба легендарни Мирослав Миливојевић Дрвце био је запањен. Вашем дописнику је рекао следеће, цитирам: “Овакав голман се не пушта. На наредној седници Управног одбора клуба донећемо одлуку да Војину Марковићу понудимо уговор и тако будемо једини клуб тог ранга са профи голманом. То је чудо од голмана, јер тако нешто се не прави, то се рађа”.

У исто време, Војин Марковић је свестан да таленат није довољан. Он ради приватно и већ је ујутру од 7 сати па надаље међу стативама где проведе дневно 7-8 сати. Воли и даље Бајка, али сада размишља и о Буфону, Донаруми, Нојеру. Ко зна како брани и како ради и то није далеко. Његов ментор Драган Ивановић, садашњи тренер Рада са Бањице, само каже “негујте то дете, биће то чудо од голмана”.

Наравно, ми му, пре свега, желимо добро здравље, срећу и надамо се да једног дана стане на гол са грбом Србије. У томе има пуну подршку пријатеља, тренера, свог ментора и, наравно највернијих, оца Млађана, мајке Данијеле и сестрице Дуње која иде стопама брата, али као кошаркашица.