Ловци и мештани подгочког насељеног места Дубље, као и ловци и мештани суседних села Попина, Штулац, Руђинци и туристичког места Врњачка Бања, спонтано се окупљају у ловачкој кући Дубље, на прелепом месту у шуми. Како кажу, једини циљ им је лепо дружење, шала и добронамерна атмосфера.

На иницијативу специјалисте за ловство, Ивана Петрашиновића, изграђена је ловачка кућа 2015. године, у врло кратком року. Помоћ су тада пружили општина Трстеник, Ловачко друштво “Зец” из Трстеника, тадашњег предузећа “Борјак”, а данас “Шуме Гоч” из Врњачке Бање, Месног одбора Дубље, као и многобројних ловаца који су давали средства, али и други људи који нису ловци, а подржавају активности ловаца да би се овај објекат завршио и привео намени.

“Тадашња Дирекција за планирање и изградњу општине Трстеник изашла нам је у сусрет и омогућила нам булдожер којим је направљен пут до ловачке куће, куда смо довозили материјал за изградњу и опремање објекта и ја се овом приликом свима њима захваљујем на подршци и помоћи. Осим спонтаних окупљања, ми се дружимо посебно на ловачку славу, Светог Јевстатија, 3. октобра, уз наравно обавезно сечење славског колача и уз ручак и пиће. Наши ловци из Ловачке секције Дубље су до сада показали изузетну активност, изградили су чеке, хранилице, солишта у ловишту. Млади се у последње време све више интересују и ангажују у лову и у поменутим активностима”, каже Иван Петрашиновић.

Ловачка секција Дубље броји укупно 29 чланова, функционише у оквиру Ловачког удружења “Зец” у Трстенику, већина ловаца активна је у очувању гајених врста дивљачи и њиховој заштити и очувању и заштити природе и самих станишта дивљачи, а редовно се врши и одстрел предатора. Председник Ловачке секције Дубље је Ацо Петрашиновић, секретар Јован Топаловић, док је лице задужено за одгој и заштиту дивљачи Зоран С. Петрашиновић.

“Циљ нам је свима да се ловци представе као људи који брину о природи и дивљачи у њој. Крајњи циљ је, наравно, необавезан одстрел у коме имамо исто тако великих успеха.Надамо се да ће тако бити и у наредном периоду”, каже на крају Иван Петрашиновић.