У простору Музејске збирке Народног универзитета у Трстенику у току је занимљива изложба под називом “Шешир мој”. Изложено је 19 експоната из колекције шешира Етнолошке збирке Народног музеја у Чачку. Шешири су најчешће набављани у чачанским трговинама и занатским радњама, ношени су свакодневно и у свечаним приликама.
“Овом изложбом смо желели нашој публици да представимо колекцију шешира. Реч је о делу градске ношње која је у прошлим временима красила наше улице, кафане, тргове. Део те лепоте сачуван је у нашем Музеју у Чачку и представља плод вишедеценијског рада етнолога”, објашњава Снежана Шапоњић Ашанин, која је са Иваном Ћирјаковић свечано отворила ову изложбу у Музејској збирци Народног универзитета у Трстенику.
“Колегинице из Народног музеја Чачак Снежана и Ивана су нас кроз причу о шеширима вратиле у време када је шешир у грађанској култури био обавезан одевни предмет и статусни симбол. На овој изложби је представљен само део богате колекције шешира из Етнолошке збирке Музеја у Чачку, али довољно да се посетиоци упознају са овим незаобилазним модним детаљем. Љубитељи ове врсте уметности изложбу могу погледати у времену од 7 до 15 часова у Музејској збирци Народног универзитета до краја септембра ове године”, рекла нам је историчаркаЈелена Вукчевић и додала да је у оквиру ове изложбе одржана и Инклузивно – креативна радионица под називом “Шешир главу чува” са корисницима Центра МНРО.
Пре тога је извршена припрема, обезбеђен је материјал за рад, па су корисници Центра МНРО бојили, маштали, лепили, сликали, слушали музику, правили папирне шешире и на крају сва та своја дела пробали.
“Инспирисана нашом изложбом мала деветогодишња девојчица Каролина направила је свој шешир и донела га да нам покаже, па смо га изложили са осталим шеширима. Изложбу “Шешир мој” посетили су ученици ОШ “Живадин Апостоловић”, а очекујемо посете изложби и осталих ученика трстеничких школа”, додала нам је Јелена Вукчевић.
Ивана Ћирјаковић каже да има још пуно чега да се каже о овој изложби и прошлим временима, али ипак треба напоменути да су шешири све до половине прошлог века представљали готово обавезан одевни предмет, како мушкараца тако и жена. После Другог светског рата, а посебно после 70-их година, шешири су се ређе носили, углавном као заштита од топлоте или хладноће. Свакодневни шешири били су једноставнији, док су они намењени за одређене пригоде били много раскошнији и богатији украсима и детаљима. Исто тако су се разликовали летњи и зимски шешири, као и мушки, женски и дечији. Посетиоци ове изложбе ће видети само део збирке разних шешира, али и ови су довољни да прикажу моду прошлих времена”, додаје на крају Ивана Ћирјаковић.
