У насељеном месту Мала Сугубина у трстеничкој општини живи конструктор, проналазач и пензионер Небојша Милошевић, кога смо посетили како би направили занимљиву причу о његовим изумима. Био је у својој радионици у којој има универзални струг и на њему прави шта замисли. Лепо нас је примио и пожелео добродошлицу. Представио нам се и тако је почела ова прича.
“Ја сам Небојша Милошевић који живи са Космосом и у Космосу, коефицијент интелигенције ми је већи од 200. Још у првом разреду основне школе знао сам да рачунам до милијарду и био сам опчињен ликом и делом научника светског формата, нашег Николе Тесле. Своје идеје сам до сада преточио у око 30 патената које су реализовале многе фирме попут Мерцедеса и неких америчких фирми. Велики део времена као дете проводио сам са мојим прадедом, кога сам много волео и радо слушао његова предавања о свему. Увек ми је говорио да кад нешто хоћу да урадим, прво морам да размислим, па да створим слику о томе. Схватио сам то као задатак, недељу дана сам размишљао и после кренуо у реализацију. Свој први патент пријавио сам 1967. године у завршној години школовања у трстеничкој Машинској школи, смер конструисање. Патентирао сам машину за прикупљање полена, захваљујући томе добио сам и посао. Међутим, после добијене стипендије школовање сам наставио у Дубровнику, имао сам великих проблема са енглеским језиком, па сам одлучио да одем у војску”, прича нам геније Небојша из Мале Сугубине.
Као војник, дошао је до изума који су стручњаци у Мерцедесу применили у својим аутомобилима. Био је то хидродинамички аутоматски мењач – ретардер, па су стручњаци из Мерцедеса препоручили Милошевића “Заставином” Институту. Тамо је радио као конструктор на осавремењавању дизајна аутомобила “Југо 45”, затим “Флорида”, као и “Југо 55”.
“Колико се сећам на пријему у “Застави” био сам први на списку и на конкурсу сам имао 203 поена. Од патената нисам имао материјалну корист, али нисам одустајао од патената. Следећи мој патент био је уређај “Холограмска антена”, која је нашла широку примену, која може пратити и дешавања у Космосу, али исто тако може пратити и ток воде за пиће према бунару, што су многи при ископу бунара почели да користе. За овај изум сам био животно везан и веома заинтересован”, присећа се Небојша Милошевић.
Његов син Мирослав, као и велики пријатељ Милан, несвакидашњи човек и уметник, помажу му у иновацијама. Дружећи се са Миланом, Небојша је, каже, постао интелигентнији.
И тако завршисмо посету Малој Сугубини и конструктору, проналазачу, генију и пензионеру Небојши Милошевићу. Захвалио нам је на посети, а нама у редакцији и нашим читаоцима пожелео Срећну Нову годину и божићне празнике. Узвратисмо му и пожелесмо добро здравље и још пуно нових патената у наредном периоду.
