У Легату Милића од Мачве, у Крушевцу, професор др Мирко Ковачевић одржао је изврсно предавање “Моравска школа, Лазарев град 650 година”, поводом великог јубилеја ове средњевековне српске престонице.

Професор Ковачевић је као архитекта провео пола века у изучавању и обнови Хиландара, о којем је написао и капитално дело, јединствено у српској и светској науци. Књижевни клуб “Багдала” га је наградио, поводом шест и по векова Крушевца, као старе српске престонице, Благодарницом за изузетан допринос српској култури.

“Проф. др Мирко Ковачевић, у великом пројекту обнове и конзервације Лазаревог града, у време прославе 6 векова Крушевца, као творац Археолошког парка, није био само архитекта, археолог, конзерватор и историчар – његова научно истраживачка мисија је изнела на видело ону средњовековну историју Крушевца кроз Лазареву престоницу, која је Србији даровала нова открића о њеној материјалној култури, историји, етнологији, примењеној уметности, архитектури и градитељству, књижевнсти и сликарству… Тиме у његовом доприносу препознајемо своју историју, традицију и наслеђе у нашем националном идентитету. “Багдала” је овим признањем, као културна институција града, пратећи његов рад, доказала, чак и да се град није сетио оваквих личности, да не заборавља њихове величанствене доприносе, чиме непрестано потврђује да је део града, и то онај моћнији: духовни”, рекао је песник Љубиша Бата Ђидић, председник жирија.

Мирко Ковачевић је рођен 1934. године у Нишу. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, први разред у Крушевцу, а по родитељима потиче из крушевачког краја. Архитектонски факултет је завршио у Београду, магистрира о теми: “Лепенац – однос према моравским споменицима и проблеми конзервације”, а докторирао 1978. године са темом “Средњовековни градови Црне Горе”.

Од студентских дана је усмерен на очувању српског градитељског наслеђа. За нас је у његовој богатој стваралачкој биографији посебно важно то да је у Крушевцу (од 1963. до 1971.) радио на археолошким ископавањима Лазевог града. Можемо рећи да је оформио наш Археолошки парк и он данас изгледа тако како га је професор поставио.

Мирко Ковачевић је широм Србије обнављао средњовековно наслеђе. Поменимо само неке локалитете: Лепенац, Дренча, Руденица, Нова Павлица, Милешева, Раваница, Милентија, Крива Река итд. Ковачевић је оставио значајан траг у незаобилазним студијама и монографијама, какве су о Дренчи, о Милентији, Средњовековни градови у Црној Гори, једна од најзначајнијих монографија о Хиландару, јер треба у пребогатој биографији овог нашег научног имена рећи и то да већ 10 година Мирко Ковачевић обнавља ову српску светињу после пожара 2004. године.

Свети архјерејски синод СПЦ наградио је Мирка Ковачевића Орденом Светог Саве 2011. године, а од председника Републике одликован је Златном медаљом за заслуге 2019. године.