Град Крушевац ће, сутра – 24. марта, на дан почетка агресије НАТО пакта на Србију 1999. године, на Багдали, открити споменик покојном полицијском потпуковнику Вељку Раденовићу, чији је аутор академски вајар из Београда Томо Коматина. Великој свечаности присуствоваће и председник Србије Александар Вучић.
Поводом Дана државности Србије, 15. фебруара, на Сретење Господње, председник Републике Србије Александар Вучић уручио је одликовања заслужним установама, организацијама и појединцима. Орден за одбрану и безбедност првог степена, постхумно је добио полицијски потпуковник Вељко Раденовић. На свечаности доделе највиших државних признања у Палати Србија орден је у име породице, која је присуствовала овом величанственом догађају, примио унук Илија Раденовић.
О великом хероју исписане су песме, а Милан Марковић Лака, публициста из Крушевца, је објавио књигу “Ђенерал Вељко Раденовић”, чију резензију су потписали генерал пуковник полиције Обрад Стевановић и истакнута драмска уметница Ивана Жигон.
“Ораховац је ослобођен 19. јула 1998. године, а херојску акцију предводио је официр српске полиције Вељко Раденовић, у народу познатији као “Ђенерал”. Командовао је Посебном јединицом полиције у Призрену све до повлачења српских снага 1999. године. Прославио се ослобађањем Ораховца 1998. године када су шиптарски терористи неколико дана држали Ораховчане као таоце. Својом храброшћу лично се истакао у одбрани и ослобађању талаца од шиптарских терориста. Колико је овај човек био храбар највише илуструје чињеница да, као дијабетичар, није смео да се излаже стресним ситуацијама, али се на то није обазирао. Знао је да у један џеп стави инсулин, а у други чоколаду и каже својим момцима: “За мном браћо”, каже аутор монографије о овом истакнутом полицијском команданту у борбама на Косову и Метохији – Милан Марковић.
Подсећамо да је Вељко Раденовић учествовао и у отаџбинском рату за Републику Српску, а бранио је свој народ и у Крајини. Иако нижи по чину, његово јунаштво, које је исказивао у борбама, га је у народу подигло на пиједестал највећих легенди модерног доба Србије. Није имао чин генерала, али су га и саборци, као и народ који је ослобађао, сматрали ђенералом, и тако су га звали.
Горан Радосављевић Гури, први командандант Жандармерије, генерали Божидар Делић и Стојан Коњиковац, изрекли су о њему високе професионалне оцене, а добио је бројне награде и признања за живота и постхумно. У Призрену је завршио Учитељски факултет и стигао је до чина потпуковника полиције.
Раденовић је, након завршетка НАТО агресије на нашу земљу, учествовао у формирању Жандармерије, где је до пензије радио на месту помоћника команданта те посебне јединице Полиције у Краљеву. Упокојио се у Крушевцу, у својој 57. години, 29. септембра 2012. године, сахрањен на Новом гробљу без државних почасти, тада заборављен од отаџбине којој је верно служио, али је упамћен од свога српског народа.
После непуне деценије од смрти, неправда је исправљена и Ђенерал Раденовић је добио заслужене почасти и признања, а сећања не смеју никада да избледе.
